Šta je to femicid?

Koliko puta ste naišli na članke iz novina gde se navodi kako je muškarac ubio ženu, muž svoju suprugu, bivši muž svoju bivšu ženu i tako u nedogled, jer su varijacije naslova članaka raznolike usled potrebe za senzacionalizmom. 

Ono što sam ja lično primetila da se to uglavnom predstavlja kao tragedija, porodična tragedija, a nikako da se upotrebi pravi termin ovog krivičnog dela, a to je femicid koji još uvek nije prepoznat u Krivičnom zakoniku. Tako da mi je važno da o tome malo više govorim. Šta je to u stvari femicid?

Femicid je fenomen ekstremnog nasilja nad ženama koje rezultira ubistvom, to je oblik ubistva koji je rodno uslovljen, glavni motiv je mržnja prema ženama samo zato što su žene. Najčešće se dešava u partnerskim odnosima.  Iako sva ljudska bića imaju pravo na život, dostojanstvo i sigurnost, ženama su ta temeljna prava sve češće ugrožena. Dakle femicid je jedan od najgrubljih oblika kršenja osnovnih ljudskih prava.¹

Ovaj pojam su prvi put upotrebili Russell i van de Ven. Ušao je u naučnu terminologiju nakon objavljenog članka Caputi i Russell „Femicid:govoriti o neizgovorenom“ 1990. godine. To je bila analiza masakra studentkinja u Montrealu, 1989. godine.² Počinilac je bio momak koji je odbijen prilikom prijave na isti fakulet, smatra se da je bio isprovociran činjenicom da su na ključnim pozicijama fakulteta radile žene. Navodi se da je momak pre pucnjave izjavio „Vi ste hrpa feministkinja, a ja mrzim feministkinje“. A pismom koje je za sobom ostavio je utvrđeno da je napad pripremao iz mržnje prema ženama.³

Teorije femicida su mnogobrojne i pristupi su drugačiji.  Feministički pristup akcenat stavlja na patrijarhat- društvo u kome su muškarci dominantni. Načelo patrijarhata je moć, a nejednako raspoređena moć između muškaraca i žena rezultira muškarcima koji se služe nasiljem kao alatom za držanjem žena pod kontrolom. Dekolonijalni pristup se bazira i bavi ubistvima zbog časti i javlja se u kontekstu bliskoistočnih i severnoafričkih zemalja. Različiti  autori i teorije terminu femicid pridaju različito značenje, od toga da se koristi da bi ukazalo na ubistvo odraslih žena, do sužavanja termina da se odnosi isključivo na partnerske odnose kao „intimni partnerski femicid“. Bez obzira na sve teorije i autore koji se bave ovom temom suštinski je važno da je rodno uslovljen. ⁴

Femicid čini značajan deo svih ubistava u svetu, a kao što sam na početku navela femicid od strane intimnog partnera je najrasprostranjenija podvrsta femicida. Pa bih vezano za to dodala podatak da se svako sedmo ubistvo u svetu dogodi u okviru intimnih partnerskih odnosa, a kao izvršioci su četiri puta više zastupljeniji muškarci. 

Na samom početku teksta sam pomenula članke iz novina, senzacionalizam i pogrešnu terminologiju, barem ja do sada nisam primetila da aktivno koriste femicid kao termin. Konkretno sam ciljala na članke iz novina u Srbiji, pa bih i iz tog razloga pomenula statističke podate vezane isključivo za Srbiju. Ubistvo žena kao pojava koja je nažalost prisutna u Srbiji moram napisati podatak da se u poslednjih pet godina, svake godine izvrši između 20 i 40 slučajeva ubistva žena u partnerskom odnosu, a često su posledica nerazrešenih slučajeva nasilja nad ženama.⁵ U 2021. je ubijeno 24 žena, u 2022. 28, a u 2023. je ubijeno 27 žena.⁶ Iako ne bih preterano da dužim i nabrajam istraživanja i statistiku u nedogled, jer iako nedovoljno ima ih dosta ipak moram da se osvrnem na još jednu informaciju iz istraživanja. A to je da istraživanja u Srbiji pokazuju da će svaka druga žena biti žrtva psihičkog, a svaka treća fizičkog nasilja od strane člana porodice. Ishod je nekada i ubistvo žene, ali je jako teško ustanoviti zastupljenost femicida u Srbiji zbog nepostojanja jedinstvene i zvanične javno dostupne evidencije o femicidu.⁷

Iako se termin femicid polako pojavljuje i deo ljudi je itekako upućen na značenje ovog termina, opet je nedovoljno zastupljen i ne koristi se u situacijama i terminologiji kada je to potrebno. Krivično delo kao što je ubistvo žene i dalje se navodi kao tragedija, čin iz ljubomore i još hiljadu i jedan naziv, ali nikako onaj pravi a to je FEMICID. Na to takođe utiče ono što sam još na početku pomenula, a to je da naš Krivični zakonik ne prepoznaje femicid kao posebno krivično delo.

Da li ste i vi primetili alarmantan broj femicida na godišnjem nivou u Srbiji, a i generalno u svetu?

1.  Melinda Deduš. (Mart, 2024.) Diplomski rad: Prevencija femicida. Sveučilište u Zagrebu
2.  Danijela Spasić, Dag Kolarević, Zoran Luković. ( 2017.) Femicid u partnerskim odnosima. Temida
3.  Ana Damnjanović. ( Decembar, 2020.) Sećanje na žrtve masakra u Montrealu iz 1989. godine. Preuzeto sa Sećanje na žrtve masakra u Montrealu iz 1989. godine – Novi svet
4.  Melinda Deduš. (Mart, 2024.) Diplomski rad: Prevencija femicida. Sveučilište u Zagrebu
5.  Danijela Spasić, Dag Kolarević, Zoran Luković. ( 2017.) Femicid u partnerskim odnosima. Temida
6.  Autonomni ženski centar. Preuzeto sa: Femicid memorijal – Autonomni ženski centar (womenngo.org.rs)
7.  Vedrana Lacmanović. (Novembar 2021.) Femicid izlazi na videlo. Žene na Balkanu: prava i borbe