“Does my sexiness upset you?
Does it come as a surprise
That I dance like I’ve got diamonds
At the meeting of my thighs?”
Maya Angelou – Still I rise
Šta kod ženske seksualnosti izaziva toliki strah da je vekovima nastoje kontrolisati, ukrotiti? Poznata nam je teorija bezgrešnog začeća i večite Marijine neokaljanosti. Od davnina smo učene da prikrivamo i potiskujemo svoju seksualnost, da je se stidimo. Kult Device Marije jasno daje na znanje kako je naša uloga isključivo reproduktivna.
Uživanje u seksualnom odnosu namenjeno je muškarcima. Za njih je, prema društvenim normama, poželjno često menjanje partnerki (ni muškarci nisu izbegli pripisivanje rodnih uloga, to je zasebna tema koja zavređuje pažnju). Žene, ukoliko ne žele da budu razapete na lomači, treba da gledaju da promene što manji broj seksualnih partnera, kako bi se dobro udale i ostvarile kao poštene supruge i brižne majke.
U filmu The Hustle (2019) Rebel Wilson u ulozi Penny, iznudi novac ruskom bogatašu, kako bi navodno spasila lepu sestru od otmičara. Čini se da je on najviše zabrinut da sestra ostane devica, na šta Penny duhovito odgovara: “Znam, jer kada se oskrnavi, ona će biti manje posebna, zar ne?”
Nesumnjivo ste čuli dovitljivu narodnu izreku da je dobar ključ onaj koji otvara više brava, a da lošu bravu otvaraju mnogi ključevi. Ovde dolazi do podele žena u dve kategorije. Na jednoj strani imamo dame, wife materials (materijal za brak), koje su ispunile društvene standarde (bar donekle, jer je to u potpunosti nemoguće, kako god se ponašali/e), dok su na drugoj strani drolje, kurve, kako god vam drago.
Vrlo je lako da ženi bude nadenut nezavidan pridev; bilo da je spavala sa više ljudi nego što društvo odobrava, možda se obukla provokativno (garant kako bi privukla mušku pažnju) ili je jednostavno izazvala ljubomoru kod drugih žena. Problem slut-shaminga (nazivanje droljama) nije nimalo bezazlen. Utiče na psihu osobe i dalje razvijanje njene ličnosti, ali je i čini podložnijom mogućnosti da bude seksualno uznemiravana i silovana. Silovatelj bi opravdao svoje postupke time da je ona svakako nemoralna i da je želela to i sama. Što je još žalosnije, veliki deo društva bi se složio. Do prebacivanja krivice na žrtvu dolazi u svim oblicima rodno zasnovanog nasilja. Neretko se porodično nasilje opravdava pričom kako je žrtva bila promiskuitetna, varala partnera itd., te je time zaslužila batine ili drugi vid zlostavljanja od strane nasilnika. Društvo mora da shvati da za nasilje ne postoji opravdanje i da žrtva nikada nije kriva, kriv je isključivo nasilnik.
Naviknute smo na stereotip prihvatljive žene i usled potrebe da budemo prihvaćene, da se dopadnemo, a nekad i sasvim mehanički, bez promišljanja, osuđujemo svaku koja iskoči iz koloseka. Društvo je dovelo do toga da se međusobno takmičimo. Žene koje se plaše da ispolje svoju seksualnost na način na koji bi to želele, nalaze se u prvim redovima za slut-shamovanje onih koje su sebe oslobodile stega iskrivljenih društvenih normi. Ne ograđujem se. Postojao je period kada sam i sama imala kamenje u rukama, usled sopstvene nesigurnosti i nedovoljne obaveštenosti.
Aishwarya Sunaad je 2018. godine na TED talk-u podelila svoje iskustvo sa slut-shamingom. Sa trinaest godina od strane svojih vršnjakinja nazvana je droljom. Trinaest godina. Kao lepa, harizmatična devojčica, uživala je popularnost kod dečaka i nekome je to zasmetalo, neko je bio ljubomoran. Iz ovog ugla se lako možemo prevariti, reći kako su to dečija posla i otpisati situaciju kao da ne zavređuje pažnju. Vratimo se vremenu kada smo imali/e trinaest godina. Kako je verbalno vršnjačko nasilje tada delovalo? Neki pogrdni pridev nam je većini bio dodeljen. Kao što je Aishwarya rekla, uvrede bole uvek, ali zamislimo se u ulozi deteta koje nije u stanju da razluči da se radi o ljubomori i da jednostavno pusti to. Ova devojčica je mislila kako je problem u njoj, osećala je stid da poveri majci šta o njoj pričaju. Prirodno, upisala je uvredu u sopstveni identitet i transformisala se u svoju suprotnost. Povukla se iz socijalnog života, počela da mrzi svoje telo, sve ono što je bila. To je trajalo godinama. Slut-shamovanje mnogima deluje bezazleno i koriste se time redovno. Ne zastaju da razmisle kakvu traumu i posledice ono ostavlja na psihu devojke i na razvoj njene ličnosti, njenu unutrašnju borbu.
U filmu Turn me on, Dammit! (2011), Alma je šesnaestogodišnja devojka koja udelom ljubomorne drugarice od svojih vršnjaka i vršnjakinja biva odbačena kao nemoralna. U Alminom slučaju imamo dodatnu dimenziju sankcionisanja ženske seksualnosti. Ona ima izraženu seksualnu želju, te često masturbira uz pomoć hot-lajn radnika ili ličnih maštarija. Majka ju je u par navrata čula kako masturbira i saznala je za pozive kada im je stigao račun za telefon. Izabrala je da marginalizuje svoje dete zbog potpuno normalne stvari, za koju je društvo odlučilo da nije u redu (naravno, samo u slučaju ženskog pola). Kućnim prijateljima se požalila kako Alma razmišlja samo o seksu i kako je zabrinuta za nju, što je devojku dovelo do toga da misli da je bolesna, da sa njom nešto nije u redu. Napijala se, imala ispade, zatim pobegla od kuće.
Izvor: Turn me on, Dammit!
Licemernost Almine majke prepoznajemo kada se javi na poziv hot-lajn radnika čiji je pristup očigledno uzbuđuje. Ona ipak prekida vezu, jer je isuviše prilagođena da bi se, poput svoje ćerke, osmelila i prepustila uživanju. Svesna je dakle, da je sa Almom sve u redu, ali smatra da će je najbolje zaštititi ako je ukroti, savlada, prilagodi.
Problem tabuiziranja ženskih maštarija obrađen je i u knjizi My secret garden, Nancy Friday. Objavila je odabrane ženske maštarije. Žene su joj zahvaljivale, jer su se stidele svojih maštarija i smatrale da su nimfomanke ili da će drugi to pomisliti ukoliko otkriju da ih imaju. Plašile su se i da ne probude komplekse svojih partnera ako se previše opuste. Nebitno što ju je ohrabrivao da izađe iz zone komfora u krevetu kada je trebalo da se ispune njegove fantazije, u momentu kad je Nancy ispričala maštariju o drugom muškarcu, koji čak nema ni lik, to je bio kraj njene veze.
Usled verovatnoće da budu podvrgnute javnom ismevanju, devojke se snebivaju da afirmišu svoju seksualnost, možda da pošalju poruku ili fotografiju seksualne konotacije. Konstantno su u riziku od marginalizacije i osude.
Zar nije bolji užitak i za ženu i za muškarca da budu podjednako slobodni u krevetu, da zajedno istražuju i probijaju granice? Kada će ženska seksualnost biti prihvaćena kao njena lična stvar i prestati podele na device i drolje? Da li će imati ijednog partnera ili koliko će ih promeniti, tiče se samo nje i nema nikakve veze sa (ne)moralom. Vreme je da žena postane priznata kao autentično seksualno biće i da se stane na put sankcionisanju i duplim standardima. Slut-shamovanje je globalan problem na čijem rešavanju moramo raditi svi, a za početak, drage devojke, od ogromnog je značaja da jedne drugima budemo podrška i oslonac i da ni u kom slučaju kamenje ne poleće od nas.
Responses