,,Ako me toliko voliš, onda pronađi svoju slobodu sa mnom.” , rekla sam i spustila slušalicu. Osetila sam blago olakšanje i nalet adrenalina.
Gotovo da svaka svađa ovako završi. Problem se ne reši, ali meni padne kamen sa srca. Pustiću da prođe par sati, eventualno koji dan, da razmisli o svojim postupcima i mom uslovu.
Možda je najbolje da isključim i internet i telefon i uopšte se ne čujem sa njim. Bar ćemo oboje probistriti glavu. Za to vreme ću se posvetiti sebi, i konačno se fokusirati na knjigu koju čitam.
Čitali ste odlomak iz kratke priče Hoću te za sebe, Nađe Arsić.
Povodom zbirke kratkih priča “I ovo je nasilje” koja je objavljena u maju, razgovarale smo upravo sa Nađom Arsić, mladom spisateljicom i jednom od autorki kratke priče koja se našla u zbirci. Ona nam dolazi iz Kragujevca, a za sebe kaže:
Pisanjem se bavim od osnovne škole, i malo ko zna za to. Pored pisanja, opčinjena sam fotografijom, crtanjem i pevanjem, pa samim tim sebe mogu da nazovem umetnicom koja živi u svom svetu. Završila sam srednju stručnu medicinsku školu i trenutno pokušavam da pronađem sebe u moru interesovanja koja otkrivam iz dana u dan.
Odakle dolazi inspiracija za kratku priču koju si napisala?
Inspiracija dolazi iz ličnog iskustva i privatnog života. Bilo je teško odlučiti se da li želim tako javno da podelim nešto ozbiljno, u čemu sam lično ja glavni lik, ali kada sam bolje razmislila, na taj način sam i sebi olakšala i približila određenu temu.
O kom obliku nasilja si pisala i zašto baš taj oblik nasilja?
Pisala sam o tretmanu ćutanjem, ili na engleskom “silent treatment”. Smatram da je danas ovaj oblik nasilja izuzetno zastupljen, kako među mlađom, tako i među starijom populacijom i mali broj iste zna šta zapravo znači dati nekome tretman ćutanjem. Lično sam ga iskusila tokom odrastanja i to je verovatno bilo presudno da ga danas nesvesno primenjujem. Postala sam svesna toga tek kada sam pristupila Iridinom kursu i počela da se poistovećujem sa replikama nasilnika/ce.
Spomenula si da si tek na Iridinom kursu postala svesna da si i sama primenjivala tretman ćutanja, onda kada si i počela da se poistovećuješ sa replikama nasilnika/ce. Ko je nasilnik/ca u tvojoj kratkoj priči?
Kao što rekoh, glavni lik u mojoj priči tumačim lično ja i bilo mi je teško to da priznam sebi. Izabrala sam tako da bih sebi vise približila svoje nesavršenosti i mane na kojima treba da poradim ako želim da promenim određene stvari u odnosima sa drugima. Primer sam dala kroz partnerski odnos, ali tretman ćutanjem mogu iskoristiti u bilo kom drugom odnosu, bilo porodičnom ili prijateljskom.
Koja je poruka koju si želela da pošalješ svojom kratkom pričom?
Želela bih da mladi shvate da nije uvek problem u drugima. U većini slučajeva, sam problem može biti u njima, a da oni to ignorišu ili ne prihvataju, kao što ja nisam.
Imamo jasnu poruku koju šalješ mladima, ali šta kada postanu žrtve ove vrste nasilja ili se nađu u sličnoj situaciji, kako mladi da prepoznaju ovaj oblik nasilja u svojim vezama?
Tretman ćutanjem može se prepoznati praćenjem ponašanja partnera u vezi. Najčešće bude sklanjanje ili povlačenje na neko vreme, bez ikakvog objašnjenja. Ne odgovaranje na poruke, ignorisanje i dovođenje vas u pitanje da li ste nesto pogrešno rekli ili uradili. Nasilnik/ca će se uvek postaviti kao žrtva i najčešće ćete to prepoznati u rečenici ,,bilo mi je potrebno malo vremena…”.
Koja je to poruka koju bi poslala mladima?
Mladima bih poručila da je prvi korak ka sprečavanju nasilja komunikacija, i da sve oblike nasilja koje vrše nad drugima, a da ih nisu svesni, mogu rešiti jedino pričom sa partnerom ili nekom drugom bliskom osobom. Kroz razgovor uviđamo sta nam smeta kod nas i drugih, i pravimo razliku između dobrog i lošeg. Neke stvari su vidljive tek kada se izgovore.
Kratku priču o obliku psihičkog nasilja koji se naziva tretman ćutanja, autorke Nađe Arsić, možete čitati na sledećem linku: https://irida.rs/hocu-te-za-sebe/?no_frame=1
U okviru rubrike I ovo je nasilje, razgovaramo sa autorima i autorkama kratkih priča koje su se našle u zbirci kratkih priča o psihičkom nasilju, a njegovi oblici su: geslajting, ucena, prinuda, tretman ćutanjem, emocionalno zanemarivanje i otuđivanje, ponižavanje i vređanje, manipulacija, pretnje i zastrašivanje, kontrola i drugo.
Responses