– Ko mi može reći o čemu se radi u narednom poglavlju? Izvoli, Ana –
Telefon na katedri blago zavibrira. Osmehnula se fotografiji zaljubljenog para na ekranu i prekinula poziv. Trudila se da pažljivo isprati odgovaranje devojčice iz prve klupe, međutim biva sprečena još jednim telefonskim pozivom. Ovog puta prevuče prstom preko crvene slušalice, ali je osmeh od par trenutaka pre, zamenila tek primetna iziritiranost na licu. Preostalih deset minuta časa, presedela je nestrpljiva i mahom odsutna u mislima.
Na izlasku iz učionice Saru susretne koleginica, te započne priču o kombinovanom času koji treba da osmisle do kraja nedelje. Vibracija u zadnjem džepu pantalona mora da je bila glasnija, jer je veći deo razgovora upamtila kao mimiku usnama sagovornice.
Uspela se izmigoljiti koleginici, te pozove Dejana. Obraduje je da ga čuje nasmejanog i pozitivnog.
– Hej ljubavi, pa što se ti meni ne javljaš? –
– Imala sam čas, sećaš se da sam ti rekla kako je raspored promenjen? –
– A da, da, zaboravio sam. Kako si mi? –
– Okej sam. Imali smo nesuglasice u zbornici. Profesorka je izrazila nezadovoljstvo mojom metodom ocenjivanja pred ostalima, međutim, rešile smo konflikt. –
– Ne sviđa mi se tu ništa. Okruženje na poslu ti je toksično. Stalno izbijaju neke svađe, samo mi ti budeš neraspoložena većinu vremena zbog drugih. Mislim da ti to uopšte nije potrebno. –
– Pa nije baš tako. Znaš da volim književnost i uživam da predajem deci, a i kolektiv je okej, s tim da s vremena na vreme dođe do razmirica, što se i da očekivati. –
– Čini mi se da ubeđuješ sebe da ti se tamo dopada… –
– Stvarno nije tako. Uostalom, imam još tri meseca stažiranja, posle toga tek treba da tražim posao. Možda me zadrže u ovoj školi, a možda pronađem i bolje mesto. –
– Ma isto je svuda gde imaš posla sa ljudima, svako donosi svoje probleme i nezadovoljstva na radno mesto i nikada ne možeš biti srećna, a sve zbog drugih. –
– Nisam sigurna kuda vodi ovaj razgovor, šta hoćeš da kažeš? –
– Pa da treba da daš otkaz, naravno. Plata ti je svakako mala, znaš koliko dobro ja zarađujem, a i muško sam, prirodno je da privređujem. Ti zaslužuješ da te tretiram kao kraljicu. Samo treba da uživaš, a ja ću ti obezbediti sve što poželiš. –
– Hvala ti što misliš na mene i znam da brineš, ali ja zaista volim svoj posao i nemam predstavu šta bih radila sa svojim slobodnim vremenom. –
– Kako šta? Pričao sam ti koliko je lepo na selu kod mojih, videla si fotke. Idila, zar ne? –
– Da, i? –
– U tim smo godinama, a ja znam da si ti ona prava. Venčaćemo se i preselićemo se tamo. Svoj posao mogu da radim i od kuće, a ti ćeš imati vremena na pretek da se posvetiš našoj porodici, jer planiram da imamo mnogo dece. To su prave vrednosti. Ništa te drugo ne može zaista ispuniti. Znam ja da ti sebe smatraš modernom, ali veruj mi da današnja vremena samo uništavaju porodice. Eto, u društvu je samo Mišina devojka bila zaposlena i na kraju se ispostavilo da ga je varala sa kolegom zbog kog ga je i ostavila pred venčanje. Novac i karijera iskvare devojku, zato sam ti ja tu. Nikad ne bih dozvolio da nam se desi nešto loše. –
– Ne mogu sada o ovome, zvonilo je za kraj odmora. Zvaću te kad budem u stanu. –
– Dobro, ljubavi –
Otvarala je vrata učionice panično prevrćući u glavi sve što je maločas čula, kada joj je stigla fotografija jedne od najlepših polica za knjige koju je videla, uz poruku Napraviću ti kućnu biblioteku, da ti ništa ne fali. Na tebi je samo da uživaš! Osetila je snažan poriv da vrisne.
I ovo je nasilje!
Ekonomsko nasilje prepoznaje se kao kontekst, odnosno faktor nasilja, kao posledica izloženosti drugim oblicima nasilja i kao nezavisni oblik nasilja prema ženama u porodici, odnosno način na koji nasilnik postiže kontrolu i dominaciju nad partnerkom. Istovremeno, želja žene za ekonomskom nezavisnošću predstavlja faktor rizika za pojavu nasilja, a njegova očigledna posledica je onesposobljavanje žene za samostalnu egzistenciju što se percipira i kao najčešći razlog ostanka u zajednici sa nasilnikom. (Ignjatović, T., 2011)
Responses