Mala crna haljina

Dok sam je čekao da se spremi, nasuo sam nam piće i zapalio cigaretu. Nakon desetak minuta izašla je iz toaleta. Na njoj, mala crna haljina. Istu je nosila kada smo se upoznali. Mada, sada deluje prekratko. Možda bi mogla da se presvuče? Ipak će moji drugovi biti tamo. Zašto bi svi gledali u njene noge?

– Prelepo izgledaš – rekao sam. – Misliš da će ti možda biti hladno u tome? –

– Hvala – reče ona.  – Neće, brzo ćemo stići.

Ugrizao sam se za jezik i ispio gutljaj. U klubu nas je već čekalo polupijano društvo. Čestitali su joj rođendan i skoro svi prokomentarisali kako joj divno stoji crna haljina. Znao sam da će doći do ovoga. Uvek je ona u centru pažnje. Otišao sam po piće. Dok sam čekao za šankom, primetio sam visokog crnog momka kako prilazi stolu. Ko je sad ovo? Ne gledajući nikog ide pravo ka njoj. Pre nego što ju je poljubio u obraz, ja sam već bio ispred njega.

– Marko, drago mi je. – Glasno sam izgovorio. Ubrzo, momak je otišao.

– Ko ti je ovaj? –

– Kolega sa fakulteta, zašto uvek moraš da budeš tako neprijatan prema novim ljudima? –

– A tebe baš zanima šta će on da pomisli? Ko ti je on? –

– Samo drug. –

Nasmejao sam se ironično. Muško-ženska prijateljstva su mit, svi to znaju. Tako je naivna. Polako se udaljila od mene i sa drugaricom nestala u masi. Znači tako ćemo!? Mogu i ja da se inatim. Videće ona. Pogledao sam oko sebe i pogled mi se zaustavi na ulazu. Ugledao sam našu poznanicu još iz srednje škole, mislim da je nekada bila zaljubljena u mene. Prišao sam joj i sproveo do stola dok joj je moja ruka bila na struku. Sada ćemo videti šta misli o muško-ženskim prijateljstvima.

Kada se vratila bio sam vidno pripit.
Šta će ona ovde? – Upitala me je.

Ja sam je pozvao, kada si ti već odlučila da ne želiš da provodemo ovu noć zajedno. –

– I sam znaš da to nije istina, izašla sam na deset minuta, zvali su me moji da mi čestitaju rođendan. –

– Ne znam ja ništa, samo znam da si me ostavila ovde samog, a ti otišla ko zna gde i sa kim. –

U sebi sam znao da priča istinu. Samo sam pokušao nekako da joj dam do znanja da ne volim kada se šeta sama po klubu, svesna kako izgleda. Ostatak večeri bio je ispunjen usputnim razgovorima, selfijima, prskalicama i ogromnom količinom alkohola. Kada su se svi polako razišli, odlučili smo i mi da pozovemo taksi i vratimo se kući.

– Dugo nisam video Sandru. –

– E da, otkud ona? –

– Video sam je na ulazu samu, pa sam odlučio da je pozovem. –

– Neka si, dugo je ni ja nisam videla. –

– Kako to misliš neka sam, ne smeta ti što je sve vreme bila sa mnom? Zar ne znaš da je bila zaljubljena u mene? –

– Molim te, to je bilo pre 100 godina, a i verujem ti dovoljno da znam da tu nema ničega. –

– Ti mene uopšte ne voliš! – Uzviknuo sam.  – Kako možeš tako hladnokrvno da me gledaš sa drugom devojkom? Zar nisi nimalo ljubomorna!? –

Je l’ ima razloga da budem? – Upitala me je.

Nisam je razumeo, pa joj nisam ni odgovorio. Naravno da ima razloga da bude ljubomorna, kako misli da znam da joj je stalo do mene i da me voli kao što kaže?

I ovo je nasilje!


PSIHIČKO NASILJE najčešće se tretira kao pratilac i indikator drugih oblika nasilja. Samostalno prisutan, ili u kombinaciji sa drugim oblicima nasilja, ovaj oblik nasilja igra ključnu ulogu u „slamanju otpora“ i u obezbeđivanju „dobrovoljne žrtve“. Zbog nedovoljno jasnih određenja, česta je praksa stručnjaka da psihičko nasilje zamenjuju, odnosno ne razlikuju od „loših partnerskih interakcija“ i „disfunkcionalnih partnerskih odnosa“ kao široko rasprostranjenih pojava u kojima ne mora biti nasilja. Psihičko nasilje prema partnerki je svesno, namerno i sa ciljem sprovedeno kako bi se naneo psihički bol. Ono se često osnovano poredi sa torturom, te se neke od tipičnih reakcija žrtvi objašnjavaju dugim periodom izloženosti ovim vidovima nasilja. (Ignjatović, T., 2011)

Responses

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.