Ovogodišnji Mediamocracy kamp koji organizuje Krovna organizacija mladih Srbije održan je od 19. do 24. avgusta na Divčibarima. Moto “Safe and Sound” imao je za cilj da među mladima pokrene važne diskusije na temu medijske pismenosti, mentalnog zdravlja i digitalnog aktivizma. IRIDU su na ovogodišnjem kampu predstavljale dve najmlađe članice tima – Milica Jovanov, web koordinatorka i Ana Mirkailo, saradnica za razvoj zajednice. O njihovim iskustvima i uspomenama sa kampa, pročitajte u nastavku teksta.
Bezbedan prostor za drugačije mišljenje
Mislim da se u malim zajednicama ne priča dovoljno o nekim temama, a kad se one otvore, na njih se gleda sa osudom.
Na kampu smo bez ustručavanja mogli/e da pričamo o govoru mržnje, diskriminaciji i mentalnom zdravlju. Neko ima drugačiji stav? To je odlično, jer otvara dalji prostor za diskusiju. Zašto se slažeš ili zašto se ne slažeš?
Što sam više slušala druge kako pričaju, to sam više želela da pričam, da kažem svoje mišljenje, da podelim neko svoje iskustvo i da proširim svoje vidike. Da li će se složiti sa mnom? Pitala sam se. Da li se neće složiti? Bilo je zanimljivo čekati odgovor.
Kad sam dolazila na kamp, poznavala sam dve osobe i nisam znala šta da očekujem, a kad sam odlazila, upoznala sam toliko mladih ljudi i sa sobom sam ponela mnogo pozitivne energije. Želim da im se zahvalim na dugim razgovorima, smehu, druženju i početku divnih prijateljstava.
Moja očekivanja kakav će kamp biti su prevaziđena. Sve je bilo dinamično, od razbuđivanja na početku svakog predavanja do radionica koje su nas podsticale na kreativnost i razmišljanje. Da li ćeš uzeti figuru heroja ili pez? Zašto je to bitno? To je bila jedna od radionica na koju smo svi isto reagovali. Iznenađeno, a zatim uzbuđeno jer učimo na drugačiji način. Snimili smo kratke video snimke o temama o kojima smo razgovarali i shvatili koliko smo naučili.
U jednoj reči, kamp bih opisala kao avanturu.
Milica Jovanov
Otvorenost i prevazilaženje povučenosti
Uverena da već dosta znam o aktivizmu, medijima, medijskoj etici i online sferi, na kamp sam pošla sa željom da usavršim tehničke veštine kao što je editovanje u Capcut-u ili dizajniranje vizuala u Canvi.
Na moju neočekivanu sreću, trenerkinja naše KOMS grupe bila je Marija Jovanović. Pored neupitnih veština i znanja koje poseduje kada su društvene mreže i online sfera u pitanju, Marija je bila izuzetno srdačna i otvorena za naša iskustva. Kako i sama dolazi iz malog mesta sa juga Srbije, podsticala nas je da budemo prirodni/e i govorimo svojim akcentom. Bilo je divno da u krugu od dvanaestoro mladih slušam sve moguće akcente kojima Srbi i Srpkinje govore, a bilo ih je od Zrenjanina do Štipa.
Ta prirodnost i opuštenost koju smo zajedno stvorili/e je bila oslonac i znak da je bezbedno podeliti svoje iskustvo. Teme o kojima smo pričali i pričale su izuzetno senzitivne i ukoliko se takve diskusije vode nesenzibilsano, uvidela sam da postoji velika mogućnost da neko bude retraumatizovan. Za mene kao buduću medijsku ekspertkinju je to bio važan lični i profesionalni uvid.
Otvorenost grupe je transformisala moju prirodnu povučenost i podstakla me da delim svoje dileme te sam uskakala sa različitim primerima i slobodno delila svoje iskustvo. Nikada ranije se ni u jednoj grupi nisam osetila toliko dobrodošlo i slobodno da kažem ono mi je važno. Iako sam zbog povrede zgloba propustila mnoga druženja po sobama, to me nije sprečilo da sa svakim i svakom vodim važan razgovor te da na kraju kampa od grupe dobijem nagradu za “osobu pored koje konverzacija nikad ne zamre”.
U drugoj polovini kampa upoznali smo drugu trenerkinju – Varvaru Lazarević, novinarku koja mi je pokazala da ozbiljan rad i igra idu jedno uz drugo. Sa Varvarom smo obrađivali teme poput govora mržnje i medijskih regulativa, koje nisam poznavala baš najbolje. Mediamocracy ću, pored sjajnih prijateljstava, zasigurno pamtiti i po vežbi koju nam je Varvara zadala na temu govora mržnje. Nakon teorijskog dela radionice, ona nam je podelila figure super heroja i pez figurice, uz instrukcije da snimimo skeč koji će obrađivati neki od pojmova koji se tiču govora mržnje. Kreativnost grupe nije izostala, te smo u roku od pola sata snimili film, a celo snimanje je proteklo u konstantnom smehu.
Pet dana ušuškanosti među divčibarskim borovima mi je proletelo u druženju sa mladim, ambicioznim i talentovanim ljudima, a svoje utiske završiću pitanjem koje sam postavila i u evaluaciji kampa – kad ćemo da ponovimo ovo?
Ana Mirkailo
Responses