Još kao male učene smo kroz bajke da devojčice postaju princeze koje celo svoje odrastanje posvećuju momentu kada će hrabri vitez doći da ih odvede ka nekoj beloj svetlosti, srećnom kraju ili šta god za vas predstavlja skladan život dvoje ljudi. Ceo život jedne žene pre toga zapravo nema smisao, jer ona vredi samo ako je neko odabere za svoju ženu.
Stereotipi iz bajki su se polako infiltrisali u kodekse društva, pa su pitome i poslušne žene, ,,krhke princeze”, prihvaćene, dok buntovnice dobijaju epitete zle veštice, zle maćehe, uzurpatorke i druge pogrdne epitete.
I dalje vam liči na uvod u bajku, zar ne?
Ova bajka vrlo često nema srećan kraj.
Ova bajka stvara duboka,ali bolna osećanja.
Ovo je bajka o ogledalu i odrazu žene žrtve nasilja.
Nastaviću u maniru onoga što nam je usađeno, u nadi da ću probuditi mesto za nova shvatanja na osnovu već naučenog.
Svi/e dobro znamo karakter zle kraljice koja od svog čarobnog ogledala zahteva potvrdu da je ona najlepša na svetu,ali ogledalo uporno prikazuje Snežanu – milu i nežnu princezu, koja mašta o princu, peva sa ptičicama, pere i kuva za sedam patuljaka.
Svoje nezadovoljstvo kraljica pokušava da reši pokušajem ubistva mlade Snežane,ali poljubac pravog je spašava zle sudbine. Ona odlazi da bude poslušna supruga, večno zahvalna jer joj je on spasio život. Kraljica lupa svoje čarobno ogledalo koje ne zna da laže.
Ako vam kažem da je ogledalo nateralo kraljicu da presudi sebi na najgori način, da li biste dobili utisak koliko je nastavak teksta upozorenje na vrlo ozbiljan problem?
Da li ste čuli/e za fatamorgane? Pojava kada nebo postane ogledalo i prenosi slike nečega što je veoma daleko pred izmučenu osobu u pustinji, pa je dodatno zbunjuje? Ako osećate težinu toga, dobrodošli/e u priču o sindromu iskrivljenog ogledala.
Kao i ogledalo koje je kraljicu ubedilo da nije dovoljna i lepa, tako i ,,unutrašnji odraz osećanja” žena koje su žrtve nasilja vremenom ubedi da nisu vredne. Sindrom iskrivljenog ogledala predstavlja negativno izmenjenu sliku o sebi, sopstvenim vrednostima i kvalitetima.
Vrlo često možete čuti rečenice poput:
-,,Meni nije jasno što ga ne napusti.”
-,,Ona trpi batine od muža a i dalje priča kako je on najbolji na svetu. Jutros je opet nosila crne naočare, ali videla se modrica.”
-,,Ne razumem zašto ga trpi, on pije i tuče je, zlostavlja i decu, kako joj nije njih žao?”
Vrlo često ste i sami to verovatno pomislili/e. Vrata su tamo, lako je zar ne? Pozvaće policiju, otići kod roditelja i sve će biti OK.
Rodno zasnovano nasilje se upravo zasniva na postepenom i kontinuiranom urušavanju stava i ličnosti žene raznim metodama: ucenama, manipulacijom, nipodaštavanjem, prebijanjem vrlo lukavo i podmuklo do jednog momenta kada i sama žena izgubi predstavu o svojoj ličnosti.
Dodatni ,,džoker” potez zlostavljača je takozvani ,,period medenog meseca” koji sledi nakon prvih epizoda zlostavljanja,pa se tada on kaje, ponaša lepo kao nikad do tad. Žrtva se tada dodatno opusti jer ,,vidi da mu je žao, neće se ponoviti”. Zlostavljač ne zadaje samo fizičke udarce, već i one mnogo teže koje ostavljaju trajan uticaj na poljuljan lični stav same žrtve nasilja.
Kako izgleda sindrom iskrivljenog ogledala?
Žena postepeno počinje da gubi svoje mišljenje o svemu dobrom vezanom za njen dosadašnji način života. Postaje apatična, povučena, oseća nemoć i smatra sebe nesposobnom da preživi bez pomoći zlostavljača. Nesigurna je u svoje odluke i polako počinje da svoje stavove poistovećuje sa mišljenjem zlostavljača. Zatim postepeno kreću da se pojavljuju misli koje najčešće zvuče ovako:
– ,,Svakako ja nisam dovoljno pametna da to uradim sama.”
-,,Nisam smela to da uradim bez pitanja.”
-,, On je umoran, nije trebalo da ga uznemiravam,on nas sve izdržava.”
Do jednog momenta kada žrtva ne postavi ključno pitanje:
,,DA LI SAM OVO JA?”
Žrtva više ne prepoznaje samu sebe. Ne seća se ko je bila, i prihvata tu sliku koja joj je nametnuta, tu tužnu preplašenu ženu koja trpi udarce, svađe jer je njen muž dobio ribanje od šefa. Taj odraz svega što je on želeo da ona bude, da bi mu bila potčinjena i da prećuti i pokrije puderom masnice. Žrtva postaje tema okoline koja misli da je ona nekakva mazohistkinja, ali okolina ne zna da u tim cipelama ne hoda više ista osoba.
Da bismo shvatili/e žrtve nasilja u našoj okolini, sistem i položaj žene u društvu se mora menjati. Herojska leđa koja nose potencijal za promene ste vi, dragi/e čitaoci/teljke, mladi ljudi, naučeni na razumevanje i sagledavanje šire slike. Žrtve ovog sindroma nisu samo žene u brakovima, već i devojke koje ne smeju da izlaze jer njihovom dečku to smeta, devojke koje moraju da daju šifre svojih profila na društvenim mrežama, pitaju ga da li smeju da obuku kratku haljinu i dr. Tačnije, nismo ni svesni/e koliko različitih oblika i stadijuma iskrivljenog ogledala postoji urezano u svakodnevnicu žena naše okoline.
Slika iz članka “Domestic violence is shame of the victimizer, not victim“
Ukoliko prepoznaš ove pokazatelje, molim te razbij ogledalo u koje trenutno gleda i reci joj da je staro i dalje dobro i prikazuje pravu sliku njene ličnosti. Ako vidiš da neka majka ili supruga ne izlazi iz toksične veze, ne osuđuj je već joj pomozi da shvati da je vredna i jaka i bez njega.
Ne dozvoli da još jedna žena bude porobljena režimu od ,,Once upon a time… ” perioda.
Responses