Osnovni vodič kroz vrste rodno zasnovanog nasilja

Najčešći oblik zloupotrebe moći ogleda se upravo u nasilju. Ono što uzrokuje rodno zasnovano nasilje je rodna neravnopravnost odnosno nejednaki odnosi moći, pri čemu muškarac u većini slučajeva ima dominantnu poziciju, te nasilje češće doživljavaju žene od strane muškaraca, iako ni suprotan smer nije isključen, ali svakako ne tako čest. Podaci iz EU ukazuju na to da je 67% slučajeva fizičkog nasilja i 97% seksualnog nasilja počinjeno od strane muškaraca, a protiv žena (FRA 2014). Činjenica je da je više od 35% žena proživelo neku vrstu rodno zasnovanog nasilja (WHO, 2013).

Pa hajde da se upoznamo sa različitim vrstama nasilja.

Psihičko nasilje

Psihičko nasilje je najrasprostranjenije ali se i najčešće čini bezazlenim. Kada razgovaramo o psihičkom nasilju važno je napraviti razliku između onoga što nazivamo svađom ili raspravom i onoga što već prelazi u nasilje. Glavna razlika upravo jeste strah. Svima nama se desilo da se posvađamo sa partnerom/kom ili članom porodice, ovakve situacije su normalne jer nemamo svi iste životne stavove i nekada dolazi do nepodudaranja mišljenja. Međutim, važno je da se u toku svađe odnosno rasprave ne osećamo ugroženo, poniženo ili uplašeno. Onog trenutka kada je sigurnost ugrožena i kada se javi strah, svađa je prerasla u nasilje. Ono što psihičko nasilje izdvaja jeste upravo naš stav o istom. Žrtve ga često guraju pod tepih, ubeđene da je nasilnik imao samo loš dan na poslu. Ali šta kada počne da se ponavlja iznova i iznova? Vređanje, omalovažavanje, ljubomora, nepoverenje, narušavanje privatnosti, sve ovo su stvari nakon kojih žrtvi treba da se upali lampica, ne nije samo još jedan loš dan, ili afekat, ili nešto treće. Sve dok se žrtve ne osete sigurno da će dobiti podršku kada odluče da prijave nasilje one će nalaziti opravdanje za isto. Na društvu je da promeni stav o tome kako se izboriti sa nasiljem, ne to nije tuđa stvar, to je stvar svih nas kao zajednice. Sve dok se nasilje posmatra kao nešto privatno, nasilnici će biti ohrabreni da ugrožavaju bezbednost svojih žrtava.

Izvor: Pexel

Fizičko nasilje

Kada pomislite na fizičko nasilje šta vam prvo pada na pamet? Šamar, čupanje za kosu, grebanje, guranje, gađanje predmetima, ograničavanje slobode, načini za vršenje ove vrste nasilja nad ženama su beskonačni. Iako je fizičko nasilje dosta očiglednije od psihičkog u većini slučajeva žrtva će se još uvek preispitivati. Opravdanja koja smo u stanju da nađemo za nama bliske osobe (koje uglavnom i bivaju nasilnici) su beskonačna, ono što je važno jeste da ako nam se dešava nasilje, sebe možemo da prepoznamo kao žrtvu.  Još jedna stvar koja se može prepoznati kod fizičkog nasilja jeste faza ’’medenog meseca.’’Ovo je period nakon što je nasilje izvršeno u kom slede izvinjenja, pokloni, obećanja. Tada žrtva ponovo dolazi u kontakt sa osobom koju poznaje, njoj je taj nasilnik stranac, ona ovakvu osobu zna, to je njen partner, otac, brat. Nasilni čin ubrzo biva zaboravljen i gurnut pod tepih, smatra se incidentom koji se više nikada neće ponoviti. Kad ono, gle iznenađenja, još jedan loš dan na poslu! I tako u nedogled. Nemojte se prevariti i pomisliti da ovaj začarani krug ikada prestaje.

Izvor:Pexel

Seksualno nasilje

Kada je reč o seksualnom nasilju najvažnija stvar, za početak, jeste da ga razlikujemo od fizičkog. Ono najčešće zahteva i neku vrstu primoravanja, ali i ne mora nužno da bude fičkog kontakta. Ovde možemo da uvrstimo prisiljavanje na seksualni odnos (silovanje), pokušaj silovanja, dodirivanje intimnih delova, nepristojne ponude, poruke, komentari, neprimereno fotografisanje i korišćenje fotografija bez pristanka. Upravo pristanak je ono ključno kada je tema seksualnog nasilja u pitanju. Svi/e smo primetili/e  kako se najjednostavnija reč kao što je ’’pristanak’’ može najstrastvenije preispitivati. Kada treba dokazati seksualno nasilje tada je ovaj pojam krucijalan. Kroz pokušaj da se nasilje dokaže u fokus često bivaju stavljene trivijalne stvari kao to šta je žrtva nosila u trenutku kada se nasilje desilo. Suvišno je razmišljati o tome kako je žrtva bila obučena, da li je rekla da pa se predomislila, da li je bila pod dejstvom alkohola/narkotika pa nije ni mogla da kaže da, te iz istog razloga nije mogla da kaže ni ne. Ono što najčešće prati seksualno nasilje jeste masovno okrivljavanje žrtve. Pitanja kao što su šta je žrtva nosila, zašto je šetala po mraku, i to sama, i to posle ponoći, šta je radila u lošem društvu su samo neka pitanja koja se, iako nimalo relevantna, pokreću nakon pominjanja seksualnog nasilja. Posledice ovakvog preispitivanja ponašanja žrtve nisu nimalo naivne, i mogu naneti toliko štete koliko i samo nasilje. Kako? Ovakvim pitanjima bacamo senku na nasilnika i u centar pažnje stavljamo žrtvu. Više nije važno ko je izvršio nasilje, kako i zbog čega, važno je šta je to što je izazvalo nasilje i kako ga možemo opravdati, iako nipošto to ne bi trebao biti cilj. Ovakvim posmatranjem situacije žrtva biva osramćena, etiketirana i ponižena, ali i okrivljena za nešto nad čim nije imala kontrolu. Suludo, zar ne?
Pogledajte jedan poučan video na temu pristanka

Tea Consent (Copyright ©2015 Emmeline May and Blue Seat Studios)

Ekonomsko nasilje

Kao vrstu nasilja koja je najmanje poznata ljudima, ali i koja je najsuptilnija navela bih ekonomsko nasilje. Zašto najsuptilnija? U današnjem društvu u kojem je normalno da žena zarađuje znatno manje od muškarca, ili da muškarac nasleđuje imovinu roditelja teško je razlikovati normu od nasilja. Ono što zasigurno možemo da tvrdimo jeste da se ekonomsko nasilje  graniči sa psihičkim i fizičkim, ali ima i sopstvene odlike. Kao ekonomsko nasilje možemo da ubrojimo oduzimanje zarade žrtvi, zabranjivanje uvida u zaradu (sopstvenu ili porodičnu), sabotiranje u napredovanju na poslu, ograničavanje potrošnje. U ovakvim slučajevima žrtva se ne oseća sigurno i nezavisno već nezaštićeno i ponizno, a nasilnik dobija potpunu moć nad životom žrtve. Kako do ove vrste zloupotrebe moći ne bi dolazilo, prvi korak je obezbediti jednaka prava ženama i muškarcima. Jedan očigledan primer rodne neravnopravnosti jeste razlika u plaćanju žene i muškarca za obavljanje istog posla. Konkretno u Srbiji žene imaju 16% manje prihode od muškaraca na istom radnom mestu (N1 8.9.2020. ’’Mihajlovic: Gender pay gap up to 16 percent in Serbia.’’). Međutim kada se pak pojavi žena koja zarađuje više, ili je uspešnija u onome što radi, muškarac može da se oseti ugroženim i tu se često javljaju prvi momenti nasilja kako bi se dokazalo ko poseduje moć. Prihvatanjem prethodno navedenih stavova i rešavanjem problema nejednakih plata smanjuje se diskriminacija žena, a samim tim i potreba za dokazivanjem nadmoći i nasiljem.

Izvor: Pexel

Novac zaključan u kavezu

Jasno je da je put do rešavanja  problema rodno zasnovanog nasilja i rodne neravnopravnosti dug, ali samo informisanje može puno da doprinese. Razmisli šta ti baš sada možeš da uradiš kako bi podigao/la svest o ovim problemima, a šta možemo da uradimo svi kao društvo kako bismo bili/e sigurni/e da će buduće generacije odrastati uz manju stopu nasilja u njihovim ili van njihovih porodica. Važno je da podignemo svest putem različitih izvora, to može biti jednostavan ragovor između tebe i tvojih prijatelja o temi rodno zasnovanog nasilja i rodne neravnopravnosti, gde ćete jedni sa drugima razmeniti informacije i ideje i međusobno se inspirisati, ali i edukacija o ovoj temi u školama, na fakultetima, ili putem medija. Načini su raznoliki, pitanje je volje, empatije i upornosti.

Izvor: Pexel

Zaustavimo rodno zasnovano nasilje.

Responses

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *