Podrška je važna!

Koliku podršku institucije pružaju za osobe koje su pretrpele rodno zasnovano nasilje, a gde je mogu naći u NGO sektoru?

Da li je moguće da društvo ima nultu toleranciju prema nasilju i da li to svi građani/ke žele? Koliko je to ostvarljivo u Srbiji i šta institucije rade kako bi redukovale nasilje u našim životima ? U ovom tekstu osvrnuću se uže na rodno zasnovano nasilje i koliki trud institucije daju da se nasilje minimizira, takođe ću spomenuti mnogobrojne organizacije civilnog društva koje pružaju pomoć žrtvama širom Srbije.

Izovr: Pixaby

Ukoliko neko proživljava rodno zasnovano nasilje ili je očevidac nasilja, a ne zna koga da kontaktira od nadležnih institucija, objasniću u ovom tekstu. Naime, po nekom uobičajenom ponašanju bi rekli da se prvo okrećemo ka policiji, što i jeste jedan od dobrih koraka, jer su oni jedan od bitnih faktora kada je u pitanje procesuiranje nasilnika/ce. Poziv na broj 192 je prvi korak koji je potreban kada se nađemo diretno ili indirektno u situaciji gde je nasilje eskaliralo. Policija, tužilaštvo i centar za socijalni rad zajedno čine grupu za koordinaciju i saradnju što znači da nakon izrečenih drastičnih mera, zajedno sa žrtvom, formiraju individualni plan zaštite i podrške. Da li je ova podrška dovoljna kako bi se zaštitila žrtva rodno zasnovanog nasilja bliže je objašnjeno u predlogu za unapređivanje rada grupe objavljenog od strane Programa Ujednjinih nacija za razvoj. Vlada Republike Srbije zagovara u javnosti stav o prevenciji rodno zasnovanog nasilja, kao što je poziv ženama da prijave nasilje i izrada priručnika za prevenciju rodno zanovanog nasilja.

Izvor: Predlog za unapređivanje rada grupe za koordinaciju i saradnju – Program ujedinjenih nacija za razvoj

U situacijama kada žrtve nasilja traže pomoć, bila to psihološka ili savetodavna, mogu da je potraže na više adresa u zavisnosti od potrebe. Kako je statistički gledano velika prisutnost rodno zasnovanog nasilja u porodičnom okruženju, tako i postoje posebni brojevi koji su dostupni žrtvama nasilja i neki od brojeva koje pružaju institucije su:

• 0800 100 600 – republički broj za prijavu nasilja u porodici
• 2645 328 – ženski centar SOS telefona protiv nasilja nad ženama i decom koji je dostupan radnim danima od 10 do 20 časova

Pomoć građani takođe mogu potražiti kod Ombudsmana ukoliko misle da reakcija ili delo institucije nije u skladu sa Ustavom, zakonima i podzakonskim aktima. Ombudsmani se dele na tri nivoa:

1. Nacionalni
2. Pokrajinski
3. Lokalni (npr. Novi Sad)

Izvor: Pixabay

Koji doprinos donosi NGO sektor?

Izvor: Pixabay

Kada su u pitanju organzacije civilnog društva postoji značajna podrška za žrtve. Krenućemo od Autonomnog ženskog centra koji pored svoje SOS telefonske službe za psihološku podršku, davanju pravnih informacija i konsultacije, informisanje iz oblasti socijalne zaštite, informacije o drugim izvorima podrške i usluga u zajednici, pružaju besplatne konsultantske aktivnosti za žene sa traumom muškog nasilja, intervencije u kriznim situacijama, psihološka podrška za prevazilaženje traume nasilja i pravna podrška za ostvarivanje prava na život bez nasilja. Takođe je Autonomni ženski centar odvojio sve ključne  brojeve, kao i korisne adrese vezane za temu koju obrađujemo.

Izvor: Autonomni ženski centar

Udruženje građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja – Atina nudi pomoć žrtvama u vidu pružanja bezbednog smeštaja, tima za podršku na terenu i „Otvoreni klub“ to jest reintegracioni centar, gde nude brojne vidove podrške u socijalnoj inkluziji.

Između ostalog tu je i Sigurna kuća Beograd koja je nevladina, humanitarna organizacija, u Beogradu, osnovana sa ciljem da pomogne ženama i deci žrtvama nasilja u porodici. Time oni u svom radu pomažu žrtvama kroz savetovalište protiv nasilja u porodici i soluciju sigurnosti kroz Sigurne kuće.

Tu su takođe Irida i Centar E8 koji rade na prevenciji nasilja, kao i FemPlatz na sprečavanju i iskorenjivanju  diskriminacije i nasilja nad ženama i devojčicama.

Viktimološko društvo Srbije pomaže žrtvama u pružanju informacija o njihovim pravima i na koji način ih mogu ostvariti, upućuju u nadležne i specijalizovane institucije/organizacije u zavisnosti od konkretnih potreba žrtava u  Beogradu i Srbiji. Prate i pružaju podršku na sudu i ostvaruju kontakte sa državnim institucijama, ujedno i nude podršku osuđenicama koje su posle dugogodišnjeg trpljenja nasilja izvršile krivično delo.

Ženski centar Užice pruža podršku ženama tako što su kroz projekat „Nulta tolerancija na rodno zasnovano nasilje “ održali javne akcije „Zaštićena“ koja se odnosi na seksualno uznemiravanje žena i devojčica, iscrtavanje grafita „Mogu da neću“, razne radionice za mlade na temu rodno zasnovanog nasilja, kao i izrada ruža sa podržavajućim porukama ženama. Određena značajnija podrška jeste SOS centar za koju su dobili licencu i gde su dostupni/e na broj 0800 333 445 radnim danima od 8 do 20 časova.

Oaza Sigurnosti Kragujevac je udruženje koja se zalaže za jačanje rodne senzitivnosti i ravnopravnosti u borbi protiv nasilja nad ženama i decom u porodici, očuvanjem zdravlja i unapređenjem položaja žena. Direktnu uslugu pružaju u obliku savetovalište gde pružaju psihosocijalnu podršku žrtvama nasilja u porodici kroz organizovanje psiholoških radionica, pružanje pravnih saveta i zastupanje u postupcima zaštite od nasilja i pružanje podrške posle izlaska iz Sigurne kuće. Savetovalište radi svakog radnog dana od 9:00 – 14:00 h i na poziv stranke. Broj telefona Savetovališta: 034 / 332 – 048 i 063/ 10-29-833.

Udruženje Romkinja Osvit pruža uslugu SOS telefona na romskom i srpskom jeziku svim ženama sa iskustvom nasilja bez obzira na nacionalnu pripadnost, starosnu dob, obrazovni nivo i socijalni status. Udruženje Romkinja Osvit osnažuje žene sa iskustvom nasilja za izlazak iz kruga nasilja. Usluga SOS servisa podrazumeva telefonske kontakte i direktan kontakt dolaskom u kancelariju SOS-a. Ova usluga uključuje uspostavljanje veze između žrtve nasilja i institucija koje mogu da pomognu pri rešavanju problema porodičnog nasilja, a ujedno i pružanje podrške žrtvama za sticanje samopouzdanja, upoznavajući ih sa ljudskim pravima i obavezom lokalne zajednice da ih zaštiti, čime žrtve bivaju osnažene da izađu iz nasilja i zlostavljanja.  0800/100 909 (24h)

Takođe postoji i Udruženje građana SOS ŽENSKI CENTAR Novi Sad koji je nastao kao projektna aktivnost Novosadskog ženskog centra 8. marta 2002. godine, a kao samostalno udruženje građana, odnosno nevladina neprofitna organizacija, postoji od novembra 2004. godine. Od 2010. u toku usklađivanja sa zakonom ime SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja Novi Sad, promenjeno je u SOS Ženski centar. Aktivnosti Udruženja SOS Ženski centar:

• SOS telefon – pružanje podrške putem telefonskog razgovora
• Psihološko i pravno savetovalište
• Preventivni i edukativni rad sa mladima
• Obuka za radioničarski rad
• Saradnja i razmena znanja i iskustava sa organizacijama iz zemlje i inostranstva
• Preventivne i informativno – edukativne aktivnosti za opštu javnost

Organizacija za podršku ženama s invaliditetom „IZ KRUGA — VOJVODINA“ od 2007. godine doprinosi unapređenju položaja žena i muškaraca sa invaliditetom kroz sledeće usluge i aktivnosti:

Psihosocijalne i terapijsko-edukativne usluge

• SOS telefon za žene izložene nasilju
• Pravno savetovanje i zastupanje žena izloženih nasilju
• Psihosocijalna podrška i savetovanje za žene izložene nasilju
• Organizovanje ginekoloških pregleda za žene sa invaliditetom
• Informativna podrška putem telefona, sms poruka, imejl poruka i lično
• Savetovalište SEKS POZITIVNI CENTAR

Edukativne radionice sa elementima radne obuke, radionice angažovane umetnosti, istraživački rad, aktivnosti zagovaranja i kampanje.

Možemo zaključiti da podrška postoji, ali da se ona dodatno može unaprediti boljom povezanošću između nevladinih organizacija i institucija, kako bi se žrtvama nasilja pružila sveobuhvatna zaštita od nasilja i istovremeno radilo na prevenciji pre nego što do nasilja dođe. Ukoliko dođe do zajedničkog rada i veće želje od strane institucija možemo dobiti takvu saradnju da žrtve nasilja imaju najveću slobodu, da čim se prvi put susretnu sa nasiljem, potraže pomoć bez razmišljanja da neće biti shvaćene.