REČI KAO UZROK STRAHA I OŽILJAK NA DUŠI

Nasilje je veliki problem današnjeg društva. Slučajevi porodičnog i vršnjačkog nasilja su svuda oko nas, a jedan od pokazatelja su mediji koji konstantno izveštavaju o različitim ishodima nasilnog ponašanja. Svaka vrsta nasilja ostavlja posledice, bilo psihičke ili fizičke, i koliko god nasilje ostavljalo trag na pojedinca, često ostane nezapaženo i između četiri zida. Modrice se sakriju, a žrtva ćuti jer je uplašena ili se nada nekoj promeni nakon obećanja da se takvo ponašanje više neće ponoviti.

Ono što moram da pomenem je nasilje u partnerskim odnosima, dakle od strane intimnog partnera. Nasilje u partnerskim odnosima obuhvata nasilje od strane intimnog partnera ili bivšeg partnera, koji je izvršio fizičko, psihičko ili seksualno nasilje (dakle fizička agresija, psihičko zlostavljanje, kontrolišuće ponašanje i slično)¹. I veoma je važno naglasiti da je nasilje od strane intimnog partnera najučestalija forma nasilja prema ženama i prisutno je u svim državama.² Cilj je kontrola žrtve i preuzimanje dominacije u emotivnom odnosu. Psihičko nasilje se može ispoljiti na 1001 način − od vređanja, nipodaštavanja, psovanja, manipulisanja, svaljivanja krivice, pretnji, pretnji raskidom, ucenjivanja, ljubomore, zabrana, izolovanja od bliskih osoba i porodice pa do uhođenja i uznemiravanja. O tome ću najviše govoriti u nastavku teksta.

Mislim da je većina žena doživela makar jednom u svom životu neki oblik psihičkog nasilja, pogotovo vređanje. Ono što mi je najfascinantnije kod muškarca koji verbalno uznemirava svoju partnerku jeste upravo onaj momenat kada je „pravi ludom“ (gaslighting), što je ujedno i manipulisanje, zatim kontrolisanje njenog načina oblačenja zbog straha od tuđih muških pogleda pod izgovorom da brine, da on njoj zapravo ne brani nego samo iznosi mišljenje, a u slučaju neposlušnosti sledi pretnja raskidom, uvrede, povišen ton, kao i izolovanje od prijatelja i porodice uz čitav spektar izgovora i opravdanja; uz sve to i ljubomorne scene koje, naravno, opravdava ljubav, i na kraju vređanje i nipodaštavanje sa ciljem uništavanja samopouzdanja, a argument kojim se to opravdava jeste da je on samo iskren, jer ipak je lakše manipulisati nesigurnom osobom koja je prepuna sumnji u svoje kvalitete. U slučaju da se žena zauzme za sebe i skrene pažnju na takvo ponašanje, kao povratnu informaciju dobije izvrtanje cele priče; ona je naravno sve pogrešno shvatila ili je luda i umišlja, a on je žrtva njene „ludosti“, a za tu situaciju/pojavu postoji i adekvatan naziv koji sam već pomenula, a to je gaslighting.

Psihičko nasilje je začarani krug jer je tanka granica od suočavanja sa činjenicom da ste u toksičnom odnosu do momenta gde se pitate: „Da li ja sve to umišljam?“ Što duže traje, teže je izaći iz svega toga, samopouzdanje je sve manje, mislite da je možda problem u vama, od prijatelja i porodice već ste se udaljili pa nemate priliku da vam neko možda i skrene pažnju na situaciju u kojoj ste. Ono što izaziva poseban strah je uhođenje  ̶  bivši partner koji se ne miri sa činjenicom da više niste zajedno ili muškarac koji ne prihvata „ne” kao odgovor. Konstantni strah od posla do kuće, od kuće do posla, strah od bilo kakve vrste kretanja van kuće ili stana jer se nikad ne zna da li je u tom momentu u blizini ili baš iza onog ugla. O kretanju tokom večernjih sati i da ne govorim. Više puta smo bili svedoci toga da zabrana prilaska i nije uvek najidealnije rešenje, jer ko garantuje da će to biti ispoštovano. 

Posledice psihičkog nasilja su mnogobrojne od gubitka samopouzdanja, suicidnih misli, paranoje, anksioznosti, poremećaja ishrane, problemi sa spavanjem do povlačenja u sebe, a na kraju mogu prerasti i u određenu traumu u budućnosti i ostaviti trajne posledice i nakon završetka toksičnog odnosa i još mnoge druge posledice koje nisu navedene. Pored svih posledica koje psihičko nasilje ostavlja na osobu koja je pretrpela ili trpi tu vrstu nasilja, tu je uvek rizik da će preći u nešto više. Psihičko nasilje često preraste vremenom i u fizičko, a nije nemoguće da dođe i do tragičnog ishoda. Iako sam se skoncentrisala najviše na partnerski odnos, moram da pomenem još jednu situaciju koju sam primetila, a to je napad na žene koje skupe hrabrost da pričaju o nasilju koje su proživele, što je po mom mišljenju takođe vrsta psihičkog nasilja (sekundarna viktimizacija). Uvek je kriva žena. „Zašto je ostala u tom odnosu?“ „Preuveličava.“ „Uvek postoji druga strana priče, šta ako on nije kriv?“ „Možda ga je ona navela na takvo ponašanje.“ „Gledao/la sam slike na njenom profilu, nije ni čudo što se tako ponašao prema njoj.“ „Šta su sve žene i majke pre trpele pa se nisu žalile.“ Tu je naravno i čitav spektar uvreda. Navešću i primer koji se konkretno dogodio u Italiji, devojka koja je zlostavljana od strane sedmorice vršnjaka, među kojima je i njen momak. Devojka je pristala da dođe u emisiju, a u studiju je došlo do svađe i analiziranja događaja, bilo je raznih optužbi protiv žena od toga da žene nisu više pristojne, do komentarisanja njihovog oblačenja i opravdanja za muško nasilno ponašanje. A takođe je i dobijala pored poruka podrške i na stotine poruka mržnje na društvenim mrežama. Saosećajnosti ni traga, a još gora je situacija u kojoj žene to komentarišu i ni u jednom trenutku ne podrže drugu ženu koja se odvažila da govori o nečemu što je česta pojava i uvek postoji mogućnost da se nešto slično desi baš njima, ali o tome ću možda pisati nekom drugom prilikom.

Ne ostavlja tragove samo fizičko nasilje, sa modricama ili bez njih − psihičko nasilje i određene reči ostavljaju poseban ožiljak i trag na jednoj osobi, a u nekim situacijama nikad ne zacele. Psihičko nasilje često preraste u fizičko, a fizičko nasilje ostavlja pored fizičkih i psihičke posledice, tako da su te dve vrste nasilja povezane.

Dom prestavlja sigurno mesto, ali nekada i veliku opasnost za jednu ženu, i pored svih komentara koje vidimo po portalima i društvenim mrežama ispod objava koje opravdavaju bilo kakav vid nasilja, možda bi svi trebalo da se zapitamo da li postoji opravdanje za takvo ponašanje i gde su nestali saosećajnost i pravda.

1. World Health Organization (WHO). (09. mart 2021) Violence against women. Preuzeto sa Violence against women (who.int) ↩︎
2. World Health Organization (WHO). (24. novembar 2022). Intimate partner violence and sexual violence are the most common forms of violence against women and girls. Preuzeto sa Intimate partner violence and sexual violence are the most common forms of violence against women and girls (who.int) ↩︎