Rodno senzitivni jezik kroz vremensku mašinu

Pre par godina…

Ispričaću vam jednu priču. Na vratima ordinacije piše stomatolog Kocić. Stariji gospodin, lepo obučen, ima zakazano vađenje zuba u 2 sata. Kuca na vrata ordinacije i u njoj zatiče dve mlade dame. Seda za stolicu i zbunjenim izrazom lica pita: „Izvini, je l radi muško ili žensko?“ Doktorka odgovara „Radim ja, gospodine.“ On joj uzvraća: „Ništa onda, doviđenja.“ Doktorka pokušava da ga zadrži, ali on nastavlja i kaže „Ne bih da me žena kopa. Nemaš ti snage ćer’o da mi izvučeš zub.“ Pokuplja se i odlazi, gunđajući.

Da li je greška u tome što na vratima piše stomatolog, a ne stomatološkinja? Ili je ipak greška u društvu koje na žene gleda kao na manje sposobne? Da li je prva žena na Mesecu astronaut ili astronautkinja?

Već neko vreme lomimo koplja oko rodno osetljivog jezika. Najglasniji argument protiv njegove upotrebe jeste „to nije u duhu srpskog jezika“, što je “rogobatan” (a tu novu reč smo svi savladali) i što nema potrebe za izmišljanjem novih reči. Međutim, u srpskom jeziku postoji gramatički oblik za ženski rod svih zanimanja.1 Takođe, sve reči su izmišljene.

Evo jednog protivargumenta: Zašto se niko ne buni za čistačica, spremačica, kuvarica…?

Jezik je moćno sredstvo izražavanja misli, ali i sredstvo moći i kontrole. Odbijajući da koristimo rodno osetljive oblike naziva zanimanja koje žene obavljaju, odbijamo i da jezik održava stvarnost u kojoj živimo.

Jezički nazivi za stvari i pojave su arbitrarni i vladajuće snage u društvu konstruišu ih u skladu sa svojim shvatanjima i interesima.2

Nekada nismo imali dramaturškinje, hirurškinje i pilotkinje, ali danas su one tu: sposobne, vredne i glasne. One zaslužuju da imaju svoje mesto u jeziku baš kao što ga imaju i u društvu. Žene u jeziku ne treba da se podrazumevaju!

Insistiranje na tome da možemo da budemo spremačice, kuvarice, čistačice, a ne i advokatice radi se na očuvanju privida da mi u stvari nešto ne možemo. Ako postanem akademkinja, želim da se to vidi i u jeziku i na diplomi i na uniformi.

Kada zamišljam čime sve mogu da se bavim i koje sve izbore imam u životu, a koje istorijski žene nisu imale i morale su da se za njih izbore, najmanje što mogu da uradim jeste da o tim zanimanjima govorim i pišem u ženskom rodu. Taj rod zanimanja u sebi nosi dublje značenje, značenje borbe za izbor i počast ženama koje su se borile da budemo tu gde jesmo.

Rodno senzitivni jezik je korak koji zahteva najmanje truda od nas da smanjimo rodnu diskriminaciju u društvu i korak je koji ne treba da prave samo žene, već i muškarci jer put je zajednički i donosi dobro za sve nas. Tako mogu da postoje frizeri i frizerke, sportisti i sportistkinje, šnajderi i šnajderke, stjuardi i stjuardese, stomatolozi i stomatološkinje. Diskriminaciji na osnovu roda u korelaciji sa zanimanjima će na put stati rodna ravnopravnost u jeziku.

Danas…

U zakonu o rodnoj ravnopravnosti, objavljenom u 52. broju Službenog glasnika 2021. godine, pod rednim brojem 10 naslovljenim Rodna ravnopravnost u oblasti javnog informisanja, član 44. glasi:

„Sredstva javnog informisanja dužna su da prilikom izveštavanja koriste rodno osetljiv jezik i da razvijanjem svesti o značaju rodne ravnopravnosti doprinose suzbijanju rodnih stereotipa, društvenih i kulturnih obrazaca, običaja i prakse zasnovane na rodnim stereotipima, diskriminacije na osnovu pola, odnosno roda i drugih ličnih svojstava, kao i rodno zasnovanog nasilja, nasilja u porodici i nasilja prema ženama.“ 3

Ovaj zakon je u procesu stupanja na snagu ove godine. Jezik je moćan alat kojim sagledavamo svet. Ako ne menjamo jezik ne menjamo ni svet!

Budućnost…

Učiteljica zadaje zadatak: Nacrtajte čime biste voleli da se bavite kad porastete. Devojčice i dečaci crtaju i jedan drugome se hvale: „Ja ću biti naučnica!“, „Ja ću biti hirurg!“, „Ja ću biti slikar!“, „Ja ću biti glumica!“, „Ja ću biti astronaut“, „A ja astronautkinja!“

„To znači da možemo ići zajedno na Mesec.“



Izvori:

  1. Kancelarija za ljudska i manjinska prava. (2019). Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika. Preuzeto 21. maja 2024. sa:
    https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/sites/default/files/2019-07/Priruc%CC%8Cnik%20za%20upotrebu%20rodno%20osetljivog%20jezika_latinica_0.pdf
    ↩︎
  2. Rot, N. (2004). Osnovi sociologije. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. ↩︎
  3. “Službeni glasnik RS”, broj 52 od 24. maja 2021. Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Preuzeto 21. maja 2024. sa: https://pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/2021/52/3/reg ↩︎

Responses

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *