Udvaranje i „dobre fore“, odnosno seksualno uznemiravanje u Srbiji

Pojam seksualnog uznemiravanja nije stran našem podnevlju kao tema koja često izaziva rasprave i debate i to uglavnom u obliku komentara uz objave o novim žrtvama na društvenim mrežama. Često neozbiljno shvaćeno, kod seksualnog uznemiravanja komentator uzima slobodu u različitim tumačenjima u skladu sa subjektivnim osećajem, a umesto podrške žrtvi i pronalaženja rešenja za regulisanje nasilnika/ca, pokreću se debate o tome da li je to zaista oblik nasilja, dobra fora koju ti baš nisi razumeo/la ili neka od „novotarija“ trenda feminizma koji nam serviraju „inostrani mediji“. 

Prema Istanbulskoj konvenciji, nasilje nad ženama (i devojčicama) definisano je kao “kršenje prava i osnovnih sloboda koje predstavlja manifestaciju istorijski nejednakih odnosa moći između muškaraca i žena”.¹

Šta se to nas tiče i šta je uopšte Istanbulska konvencija?   

Istanbulska konvencija, zvanično poznata kao Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, je pravno obavezni međunarodni ugovor koji je usvojio Savet Evrope. Potpisana je u Istanbulu, Turska, 2011. godine, i postala je prvi pravno obavezni evropski ugovor koji se bavi pitanjem rodno zasnovanog nasilja, uključujući nasilje nad ženama i nasilje u porodici. Na taj način postala je važan instrument u borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici na globalnom nivou. Cilj konvencije je zaštita žena od svih oblika nasilja i promovisanje rodne ravnopravnosti, te sadrži odredbe o sprečavanju nasilja, zaštiti žrtava, progonu počinioca, kao i unapređenju saradnje i koordinacije među državama potpisnicama, a Republika Srbija je ratifikovala konvenciju i time se obavezala na njenu primenu. 

Kada smo postavili osnove zaključujemo da, dakle, seksualno uznemiravanje u različitim oblicima jeste oblik rodno zasnovanog nasilja i služi kao sredstvo održavanja neravnoteže moći u odnosu prema ženama, iako ne ostavlja nužno fizičke ožiljke. 

U istraživanju OEBS-a (Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju), sprovedenom 2018. godine, neki od načina na koje se seksualno uznemiravanje manifestuje u praksi su:

1) Neželjeno diranje, grljenje ili ljubljenje

2) Seksualno sugestivni komentari ili šale koje vređaju žrtvu

3) Neprikladni pozivi za izlazak na sastanke

4) Napadna i uvredljiva pitanja o privatnom životu

5) Nametljivi i uvredljivi komentari o izgledu

6) Neprikladno posmatranje ili fiksacija pogledom koja se doživljava kao zastrašujuća

7) Slanje ili pokazivanje seksualno eksplicitnih slika, fotografija ili poklona koji su bili uvredljivi

8) Osoba se nepristojno prikazivala žrtvi

9) Prinuda da se gledaju ili posmatraju pornografski sadržaji protiv volje žrtve

10) Dobijanje neželjenih seksualno eksplicitnih i uvredljivih Mejlova ili SMS poruka

11) Neprikladno uvredljivo napadanje na društvenim mrežama kao što ili na internetu²

Kao najteži oblici seksualnog uznemiravanja definisani su oblici ponašanja, odnosno radnje navedene pod 1, 2, 7, 8, 9 i 10, a kao najrasprostranjeniji oblici seksualnog uznemiravanja u Srbiji izdvojeni su: neprikladno posmatranje ili fiksacija pogledom koja se doživljava kao zastrašujuća, napadna i uvredljiva pitanja o privatnom životu, seksualno sugestivni komentari i vicevi, neželjeno grljenje i ljubljenje, nametljivi komentari o izgledu i neprikladni pozivi za izlazak. Ovo su takođe i najčešći oblici uznemiravanja u čitavom regionu koji je obuhvaćen istraživanjem, međutim, u poređenju sa prosekom za region, u Srbiji se primećuju određene “nacionalne specifičnosti” u oblicima seksualnog uznemiravanja. U Srbiji se više nego prosečno u regionu zadire u privatni život žena i uznemiravanje se vrši putem digitalnih medija i interneta.³

Pogledajmo sad malo brojeve i statistiku. Kakvo je stanje u Srbiji? 

Analiza zasnovana na podacima istraživanja OEBS-a o dobrobiti i bezbednosti žena u jugoistočnoj i istočnoj Evropi donela je podatke da više od četvrtine ispitanica lično poznaje nekoga iz porodice i kruga prijatelja ko je bio izložen seksualnom uznemiravanju. Dve od pet ispitanih žena su navele da su doživele seksualno uznemiravanje u nekom trenutku od svoje 15. godine pa nadalje. Važno je primetiti da nove generacije sve bolje prepoznaju seksualno uznemiravanje kao oblik nasilja.⁴ Ova povećana svest je korak ka pokretanju efikasnih mera za suzbijanje ovog problema.

Da li postoji karakterističan “tip” žrtve? 

Svako predstavlja moguću žrtvu, iako se izdvajaju određene posebnosti – mlađe žene, posebno zaposlene, samozaposlene, učenice i studentkinje iz urbanih sredina, imaju povećane rizike od seksualnog uznemiravanja u odnosu na nezaposlene, neaktivne ili žene iz ruralnih područja.⁵ Važan je efekat moći, koji uz efekat mladosti daje natprosečno visoku rasprostranjenost iskustava seksualnog uznemiravanja kod učenica i studentkinja, ali ne treba zaboraviti osvešćenost kao važan faktor zašto određena grupa žena nije prijavila uznemiravanje – nisu razumele šta su preživele, odnosno učene su da to razumeju kao laskanje ili recimo udvaranje.

U ulozi nasilnika najčešće se pronalaze muškarci, iako su za njima, u trećini slučajeva žene, a u manjem broju je reč o više počinilaca, među kojima su i muškarci i žene. U slučajevima seksualnog uznemiravanja, počinitelji koje su žene identifikovale kao najteže često su bile nepoznate osobe (28,7%), prijatelji ili poznanici (26%), druge poznate osobe (13,9%), kolege (8,3%) ili neidentifikovane osobe (23,1%). U većini slučajeva (73,3%), prisutan je bio samo jedan počinilac, dok je bilo i slučajeva u kojima su žene bile izložene uznemiravanju od dva (12,8%), tri ili više počinilaca (9,4%).⁶

Seksualno uznemiravanje pronalazi svoje korene u neravnopravnim odnosima moći između muškaraca i žena i u opštoj nejednakosti u društvu. Nesankcionisano seksualno uznemiravanje i zloupotreba moći ne samo da održavaju neravnotežu između polova, već i kontinuirano podržavaju kulturu seksualnog nasilja i nepravde. Na nama je da svet menjamo, a ako nam ove statistike zvuče užasno i neverovatno, važno je da nastavimo da se konstantno preispitujemo i nadograđujemo zastarele obrasce u društvu koji promovišu seksualno uznemiravanje, nasilje i nejednakost i prekinemo stereotipe i predrasude o odnosu muškaraca i žena u društvu. Okrenimo se promovisanju ravnopravnosti i uzajamnog poštovanja, ključnim koracima ka stvaranju sigurnijeg i pravednijeg sveta u kojem ćemo zapravo želeti da odgajamo decu, bez straha da li će njihov pol odrediti kolika je verovatnoća da će se kroz život pronaći u ulozi žrtve. 

I na kraju, budi hrabra, budi primer, prijavi nasilje i uznemiravanje, nisi sama. #nisisama #metoo

1. Istanbluska konvencija – Savet Evrope: Konvencija o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, 2011, srpska verzija
2. Istraživanje Seksualno uznemiravanje u Republici Srbiji, Misija OEBS-a u Srbiji, 2018. 
3. Mladi danas više senzibilisani za prepoznavanje seksualnog uznemiravanja, Čučković, I (2023). Mladi danas više senzibilisani za prepoznavanje seksualnog uznemiravanja, tekst za portal Omladinski radio

¹Istanbluska konvencija, 2011, član 3a, str. 5
²Seksualno uznemiravanje u Republici Srbiji, Misija OEBS-a u Srbiji, 2018, str. 9
³Seksualno uznemiravanje u Republici Srbiji, Misija OEBS-a u Srbiji, 2018, str. 15
⁴Mladi danas više senzibilisani za prepoznavanje seksualnog uznemiravanja, Omladinski radio, 2023.
⁵Seksualno uznemiravanje u Republici Srbiji, Misija OEBS-a u Srbiji, 2018, str. 17
⁶Seksualno uznemiravanje u Republici Srbiji, Misija OEBS-a u Srbiji, 2018, str. 21