Ako me voliš, prekinućeš s tim

„Debilu jedan, kako si mogao to da uradiš!“ vrištala je Kristina, drhteći od besa na suvozačkom sedištu njegovog automobila.

Dobro, nije njegov, već od njegovog oca. Ali ćale je na poslovnom putu, pa sada pripada njemu. Zapravo, Mihajlo nije voleo da vozi, plašio se. Položio je vozački ispit pre samo nekoliko meseci, formalno nije ni smeo da vozi sam, ali Kristina je smatrala da bi po nju trebalo da dolazi automobilom. Rekla mu je da to rade pravi džentlmeni, kao i to da bi trebalo isključivo on da plaća pića i večere, izlaske uopšte. Nije se slagao s tim, ali Kristinini roditelji nisu u dobrim odnosima i verovatno su pred razvodom. Otac više ne obraća pažnju na nju i finansijski njena majka i ona ne stoje dobro. Zato se trudio da joj sve to nadoknadi. Bio je siguran da će s vremenom sve doći na svoje.

„Da li ti uopšte znaš kakva je ona kurva? Pomisliće da hoćeš nešto s njom i još će mi se smejati zbog toga. Pomisliće da je bolja ili šta već!“ jecala je Kristina.

„Ne preteruj, samo me je pitala za onaj zadatak iz informatike. Znaš da smo u istoj grupi, a ostali ga nisu baš ukapirali. I drugi su me pitali. Sinoć sam čitavo veče proveo radeći njihove zadatke“, objašnjavao je Mihajlo.

Stavio je svoj dlan na njen obraz i okrenuo ga ka sebi. Uvek je to radio kada bi se naljutila ili rastužila. A u poslednje vreme se to često dešavalo, po nekoliko puta za mesec dana. Otrgnula se.

„Beži od mene! Ja nisam glupa kao što ti misliš“, odbrusila mu je.

Mihajlo nikada nije imao loše mišljenje o Kristini. Naprotiv, smatrao je da je veoma pametna i lepa, a i imali su mnogo toga zajedničkog. Oboje su voleli akcione filmove i domaću muziku. Oboje su bili dobri u informatici i planirali da upišu isti fakultet.

„Da li to znači da ne smem da razgovaram ni sa jednom devojkom osim tebe?“ znao je da je napravio ogromnu grešku kada je postavio to pitanje, ali nije mogao da izdrži.

„Ne smeš da me praviš budalom. Eto to ne smeš. Ne smeš da se muvaš s nekom koja se tako ponaša!“ vrisnula je. Poskočio je kada je snažno udarila pesnicom po instrument-tabli. Izašla je iz automobila i zalupila vratima. Drugi put je poskočio. Srce mu je snažno zalupalo. Sačekao je dve–tri sekunde, a onda je i sam izašao.

„Hajde da razgovaramo“, rekao je i pošao za njom. Nije želeo da je ostavi u ovakvom stanju. Plašio se da bi mogla da naudi sebi, često mu je pretila na taj način. Stresao se na tu pomisao

„Možeš li da mi obećaš nešto?” upitala je. Klimnuo je glavom, to je jedino što je mogao da uradi.

„Nemoj to više da mi radiš. Nemoj da pričaš sa drugim devojkama. Nemoj da ih pratiš na Instagramu. Nemoj da se dopisuješ s njima. One to namerno rade. Ako me voliš, prekinućeš s tim. Inače me nikada više nećeš videti!” okrenula se i otišla, ne ostavivši mu vremena da odgovori. Gledao ju je kako trči i zamiče iza ugla zgrade. Hteo je da krene za njom, ali je naposletku odustao.

Dok se polako vraćao ka automobilu, kroz misli su mu prolazile sve reči koje je od nje čuo proteklih meseci: debilu jedan, budalo, mrzim te, đubre pokvareno, zbog tebe sam htela da se ubijem, ubiću se ako ne dođeš, vidi šta se desilo zbog tebe (dok bi mu pokazivala modrice od udaranja rukama o zid). Otvorio je vrata i seo za volan. Više nije bio siguran da li želi da bude s njom. Umaralo ga je njeno ponašanje i, što je najgore, plašio je se. Bila je u stanju da baci telefon o zid onda kada joj ne bi odgovorio na poruku u određeno vreme. Kada bi bio na treningu, na primer.

Žestoko bi se posvađali kada ne bi ostavio komentar ispod njihove zajedničke fotografije na njenom Instagramu. Tada bi mu prebacivala da je se stidi, da je ne voli, što naravno nije bilo tačno. On nije bio naročito aktivan na društvenim mrežama, nije ga to mnogo zanimalo, pa nije ni osećao potrebu za takvom vrstom iskazivanja ljubavi, ali radio je to jer je nju činilo srećnom. Radije je voleo da provodi vreme sa njom, da je grli, ljubi, da je gleda dok spava naslonjena na njegovo rame. Ali nije se ustezao da je drži za ruku u javnosti, da je poljubi pred drugima. Bila mu je prva prava devojka i bio je srećan zbog toga. Nikada nije krio da su u vezi, ali njoj sve to nije bilo dovoljno.

Gledao je kako prve kišne kapi padaju na vetrobransko staklo i kolebao se između toga da se odveze kući ili da ipak krene za njom. Ako bi se odvezao kući, ona bi se naljutila na njega i sutradan bi ga ignorisala u školi. Ako ode do nje, izbila bi još jedna svađa. Izgledalo je kao da izlaz ne postoji. U poslednje vreme je često razmišljao o raskidu. Ali plašio se da bi to moglo biti kobno. Možda bi u tom slučaju zaista mogla nauditi sebi. Nije smeo to da dozvoli, ali nije mogao ni ovako da živi. Bio je nemoćan. Naslonio je glavu na volan i tiho zaplakao.