Ovogodišnja Redovna skupština Krovne organizacije mladih Srbije održana je od 5. do 7. septembra u studentskom odmaralištu “Radojka Lakić” na Avali. IRIDU je na ovogodišnjoj Skupštini predstavljala najmlađa članica tima – Ana Mirkailo, saradnica za aktivizam i razvoj zajednice. O njenom prvom delegatskom iskustvu, kao i uspomenama koje nosi sa Skupštine, pročitajte u nastavku teksta.
Prvo delegatsko iskustvo
Činjenicu da ću biti delegatkinja na KOMS Skupštini sam saznala krajem jula, kada je tim ustanovio da kao organizacija za mlade imano pravo da pošaljemo samo jednu delegatkinju a da Milica, koja je u timu zadužena za javne politike, tada nije u zemlji.
Pre Skupštine sam išla na različite omladinske događaje, ali uvek u svoje ime, predstavljala svoje ideje i nije mi smetalo ako bi mi se neko smejao.
Osetila sam ogromnu tremu na pomisao da ću predstavljati rad svoje organizacije jer više nije u pitanju priča o samostalnom trudu, nego nečemu što su ljudi i timovi vredno stvarali mnogo pre mog dolaska u organizaciju.
Dodatno sam imala na umu da ove godine IRIDA treba da postane punopravna članica KOMS-a, pa sam po dolasku na Avalu i smeštanju u sobu izvadila laptop i dodatno uvežbavala izlaganje na kome sam radila tokom avgusta.
Otvaranje prve sednice Skupštine mi je malo smanjilo nervozu, jer sam shvatila da sam jedna od najbolje pripremljenih delegata/kinja – pročitala sam sva dokumenta i upoznala se sa važnim proceduralnim pojmovima poput kvoruma i amandmana. Ove godine je pilotiran sistem online glasanja što je omogućilo da svaka sednica bude dinamična i produktivna, a da vreme koje je nekad bilo predviđeno za prebrojavanje glasova mi delegati ispunimo svojim pitanjima. Posebno sam zahvalna Marku Nedeljkoviću, sadašnjem predsedniku Skupštine koji je tokom tri dana stvorio radnu atmosferu u kojoj smo bili slobodni da postavimo sva pitanja koja smo imali.
Dobijanje punopravnog članstva
Moja nervoza oko prezentovanja IRIDE pred ostalim delegatima/kinjama povećala se kada mi je u toku prve sednice saopšteno da su prezentacije za punopravno članstvo predviđene za prvi dan umesto drugi.
Umorna, nenaspavana i nervozna, tokom prve pauze za kafu sam otišla do sobe i na brzinu se presvukla. Sišla sam u salu i pred sam početak druge sednice, Velimir (sadašnji predsednik Upravnog odbora i bivši član IRIDE) prišao mi je i rekao da nemam pet, nego tri minuta za predstavljanje. Počela sam da blago rečeno paničim i shvatila sam da se opet bojim javnog nastupa, što sam najmanje očekivala da će se desiti. Toliko me je preplavio taj osećaj da sam htela da pobegnem, ali je jedini način da prevladam strah bio da izađem pred druge i kažem ono što imam. Tokom predstavljanja sam shvatila da mi se glas trese, ali ne zato što sam nesigurna u sebe (kao što sam mislila) već zato što govorim o onome što mi je važno. Jedino što me je umirivalo u trenucima treme tokom izlaganja je misao da me je moj tim izabrao za delegatkinju jer znaju da ja mogu da iznesem ovo. Na kraju svog izlaganja, pred svim delegatima/kinjama sam zahvalila svom timu koji je verovao u mene. I ako bi me neko pitao šta je najvažnije za mladu osobu koja treba da napusti svoju zonu komfora, rekla bih – tim koji će verovati u nju, čak i kada ona ne veruje u samu sebe.
Aplauz, a zatim i izglasavanje punopravnog članstva IRIDE za mene je bio jedan znak da se strpljenje, upornost i prevazilaženje strahova uvek isplate.
IRIDIN čovek – predsednik Upravnog odbora
Među svim ovogodišnjim kandidaturama, jedna mi je posebno prirasla za srce – Velimir Milošev (u daljem tekstu : Velja) se kandidovao za predsednika Upravnog odbora. Nisam ni znala koliko mi je ta činjenica važna sve dok nisam došla na Skupštinu. Moj dolazak u IRIDU desio se pre skoro dve i po godine, kada je lansiran IRIDIUM na kome je Velja bio jedan od mentora za razvoj ideje. Njegov rad je značajno uticao na to da IRIDA danas ima snažnu zajednicu koju dalje moramo negovati.
Meni je u julu pripala čast da nasledim upravljanje IRIDIUM-om i razvoj zajednice, koji zahvaljujući Velji ne moram da počinjem od nule. Iz predstavljanja svoje vizije i misije KOMS-a koje sam imala priliku da čujem na Skupštini, mogu samo da zaključim da ga je iskustvo u IRIDI velikim delom oblikovalo podjednako i kao profesionalnog politikologa ali i kao aktivistu.
Biti deo organizacije koja je uspela da odgaji predsednika Upravnog odbora najvećeg krovnog saveza mladih Srbije je za mene ohrabrenje da nastavim sa svojim radom iako ponekad želim da odustanem od svega.
Još jednom, želim da zahvalim svom ženskom timu – Isidori, Tamari, Mimi i Milici koje su mi dale svoje poverenje da nas predstavim na jednom od najvažnijih događaja za nas i time me podržale da napravim ogroman iskorak iz svoje zone komfora. Sada, kada je IRIDA postala punopravna članica, ne preostaje nam ništa drugo sem da punom parom nastavimo da radimo sa mladima i devojčicama i na taj način im pružamo prilike da ostvare svoje pune potencijale.
Responses