Letnji je dan

Letnji je dan, ideš ulicom sa drugaricom i uživaš u razgovoru. Onda ga vidiš kako nailazi – prepoznaješ mu hod. U trenutku kreće da ti lupa srce i znaš da ćeš da pocrveniš, ali si odlučila da prođeš pored njega kao pored stranca. Ako do toga uopšte bude došlo, od njega ćeš dobiti najobičnije „ćao-ćao“. 

Nisi očekivala da ćeš ga sresti, iako ste u istom gradu. Nadala si se da ga je možda neka viša sila zauvek sklonila iz tvog života i da više nećeš morati da ga vidiš. 

A imali ste tako dobru vezu… Punu razumevanja, poverenja i poštovanja. Ljubavi, pre svega. Znaš da te je voleo. Možda je govorio da si premršava, možda nije poslušao nijednu pesmu koju si mu poslala, ili te nije slušao kada bi pomenula drugove – ali te je voleo. 

Posebno te je voleo u kući njegovog druga, kada su svi već bili odavno pijani, a ti si ga svuda tražila. Na kraju si shvatila da i on tebe traži, kada ste se sreli u jednoj od soba. Zatvorio je vrata i počeo da te ljubi po vratu, govoreći kako bi trebalo da pređete na krevet. Zašto da ostane prazan kad ste već tu? Rekla si da ne želiš, da neko može da uđe u sobu svakog trena. Pa šta ako uđe? On te voli, a sada bi želeo da te voli još više. Valjda bi trebalo da i ti voliš njega. Da li je ovo tvoj način da mu kažeš da ipak nije tako? Da je tražio devojku po kući samo da bi na kraju bio odbijen? Sećaš se njegovog mračnog pogleda dok te pribija uz vrata i nastavlja da te ljubi. Jednom rukom drži tvoje ruke, dok mu se druga spušta ispod tvog struka. Osećaš bol koji ne bi trebalo da bude tu, jer kako može ljubav da boli? Kažeš mu da te pusti, da pomeri ruke i da želiš da izađeš iz sobe. Misliš samo na to gde ti je drugarica i da li te traži po kući. Samo želiš da si sa njom. Nekako uspevaš da mu pomeriš ruke i da otvoriš vrata. On ostaje besan i razočaran, govori ti kako si ti kriva što te je poželeo, a da sad mora da ostane sam u sobi pre nego što se pridruži društvu. Pronalaziš svoju drugaricu i kroz smeh joj pričaš šta se desilo. Mora da te stvarno mnogo voli čim nije mogao da se suzdrži. Trudiš se da je ne gledaš u oči i nastavljaš da igraš. 

* 

Odavno već niste zajedno ‒ život ide dalje, fakultet ide dalje. Onda si na jednim vežbama dobila zadatak da glumiš napadača. Bez razmišljanja, u želji da što pre završiš s tim, krećeš da glumiš njega. Profesorka te hvali i govori kako si bila izuzetno uverljiva. Svaka čast! Vežbe se završavaju i ti počinješ da plačeš. Prvi put shvataš da je tvoj napasnik bio tvoja prva ljubav. 

* 

Letnji je dan, ideš ulicom sa drugaricom i uživaš u razgovoru. Onda ga vidiš kako nailazi ‒ prepoznaješ mu hod. U trenutku počinje da ti lupa srce i znaš da ćeš da pocrveniš, ali si odlučila da prođeš pored njega kao pored stranca. Ako do toga uopšte bude došlo, od tebe će dobiti najobičnije „ćao-ćao“. Vidiš da te gleda pravo u oči i kreće da se osmehuje, deluje kao da želi da zastane i popriča sa tobom. Nezainteresovano kažeš „ćao-ćao“ i nastavljaš razgovor sa drugaricom. Čim se malo udaljio, drugarica hvali tvoju sabranost i način na koji si se ponela. Počinješ da se smeješ, a dan odjednom postaje mnogo lepši.