Moj mali, plavi šorts

Svakog leta, od šestog razreda osnovne škole, okupljali bismo se u parkiću između zgrada tokom letnjeg raspusta. Svako bi poneo nešto: karte, sokove, telefon sa punom baterijom i, naravno, zvučnik kako bismo slušali muziku.  

Maca i Kiki su bile nerazdvojne. Kada bismo u grupi svi sedeli, njih dve su uvek sedele jedna pored druge. Kada bismo pričali, njih dve bi se domunđavale. Mene bi ponekad uključile u razgovor, ali bih uvek znala da sam višak. Lule, Roki, Miško i Konj bili su glasni. Udarali bi se i govorili pogrdne reči kao da se šale. Njih četvorica su uvek bili prvi u parkiću sa kesama punim sokova i grickalica. Mene bi često začikavali, ali sam znala da im uzvartim. To je postalo neka rutina, dođem do njih, oni mi kažu nešto uvredljivo, ja im odgovorim, i svi se na kraju smejemo. 

Pre nego što smo krenuli u srednju školu i pre nego što se društvo raspalo, odnos u grupi se promenio. Muški deo grupe sve više je obraćao pažnju na devojke. Roki je počeo da se vrzma oko Mace, grlio je, čikao je nekim komentarima za koje je znao da će je naljutiti pa joj je glas postajao piskav od besa. Kiki je sve češće pričala sa mnom, pozivala me je da se same šetamo po kraju. Za kratko vreme postale smo veoma bliske. Lule, Miško i Konj bili su isti oni glasni, nestašni momci kao i ranije. Počela sam da primećujem kako Maca ponekad poskoči kad Roki prođe pored nje, kao da je nešto u momentu zaboli, i tada bi ga postrerila pogledom punim besa. Kasnije sam shvatila da je u prolazu pokušavao da je uhvati za zadnjicu. Nisam bila jedina koja je to primetila jer je ostatak momačke ekipe počeo da imitira Rokija, tako da su Kiki i Maca postale mete. Nisu bile krive, naravno, svi smo ulazili u pubertet, dečaci su počeli da primećuju da se telo menja kako kod njih tako i kod devojčica. Bila je to neka radoznalost, ali mislim da su najviše bili radoznali oko toga koliko će devojčice da trpe njihovo pipkanje i štipkanje. 

„Mama mi je rekla da mi sise neće porasti ako ih dečaci budu pipali“, pričala mi je Kiki dok smo sedele u parkiću. Tog dana dečaci su otišli da gledaju fudbal a Maca je bila na moru, tako da smo nas dve bile same.  

„Tebi sise još nisu porasle?“, pitala me je zagledajući moje grudi. Nisam do tog momenta previše obraćala pažnju na svoje grudi, ili uopšte na svoj izgled.  

„Nisu“, odgovorila sam joj pomalo tužno jer sam počela da se pitam kad ću ja imati grudi, da li će biti velike ili ću ostati ravna kao dečak.  

„Kupila sam kod Kineza neki brus pun sunđera. Možemo da odemo da ga uzmeš i ti, da bude kao da imaš grudi!“, oči su joj postale krupne i pune sjaja kao da je predložila da idemo u Diznilend. Ipak, ta ideja mi je bila odbojna, nije mi se žurilo da porastem. Posle nekog vremena i posle kesice suncokretovih semenki pridružili su nam se momci. Pošto Maca nije bila tu, dečaci su svu pažnju poklanjali Kiki, dok sam ja sedela na klupici pokušavajući da započnem razgovor za koji niko nije bio zainteresovan.  

Dok sam se vraćala kući, različita pitanja rojila su mi se po glavi. Da li sam dosadna? Možda sam se oznojila pa niko nije hteo da sedne pored mene? Ma ne, i dalje osećam svoj vanila parfem. Zaboravila sam karte pa su ljuti na mene? Niko nije ni pitao za krate, nije to sigurno. Možda im nisam interesantna kao Kiki i Maca? Moguće je da je to. Nisam dovoljno lepa za štipkanje. Možda bih mogla da obučem nešto kratko, ali sva odeću koju imam je dečja. Trebalo bi da odem do Kineza da uzmem onaj brus o kome je pričala Kiki. Nikad nisam nosila brus. Šta ako je neudobno? Ili mi se napravi žulj a onda mi sise nikad neće porasti.  

Sledećeg jutra mama me je probudila da odemo u kupovinu pre puta. Trebalo je da kupimo nove kupaće i još nešto lepo, ako nam se svidi. Bile smo u kolima, radio se tiho čuo u pozadini, klima je radila i osećala sam kako mi vazduh pomera pramenove oko lica. 

„Mama, da li sam ja lepa?“, pitala sam je dok sam gledala put pred sobom. 

„Naravno da jesi. Ko ti je rekao da nisi?“, zabrinuto je skrenula pogled na mene pa ponovo na put. 

„Nije niko ništa rekao nego kad svi zablejimo napolju niko neće sa mnom da priča. Svi se vrte oko Kiki i Mace, a ja samo sedim na klupici. Svaki put kad hoću da pričam, niko se ne okrene“, krenula sam malo da jecam jer mi je bilo čudno zašto su me svi izbegavali. 

„A Kiki i Maca? Je l’ one pričaju sa tobom?“ 

„Da, ali čim dečaci počnu da pričaju sa njima ja postanem nevidljiva.“ 

U tom trenutku stigle smo na parking u tržnom centru. Kad je našla mesto i parkirala se, mama se okrenula prema meni i rekla: 

„Dobro, ulazite u pubertet. Dečaci počnu čudno da se ponašaju u tom periodu, ali proći će. Nemoj da dozvoliš da se ponašaju loše prema tebi. Budi svoja i oprezna, molim te“, poljubila me je u čelo i izašla iz kola. 

Naš mama-ćerka dan u kupovini je bio divan. Obe smo našle kupaći kostim za sebe i napravile pauzu za ručak u tržnom centru. 

„Je l’ ti imaš neki noviji šorts?“, upitala me je punih usta. 

„Imam one što smo ih kupili prošle godine, ali malo su mi mali. Izgleda da sam porasla jer su mi sad jako kratki.“ 

„’Ajde, idemo do one tamo prodavnice, videla sam da imaju šarene šoretseve“, uperila je prstom pored moje glave. Kada sam okrenula glavu videla sam najšareniji izlog na svetu i jedva sam čekala da završimo sa jelom. Mama nije stigla da uzme poslednji zalogaj pre nego što sam očistila poslužavnike i odložila ih. 

U prodavnici se osećao jak miris vanile, a utorkom srećom nema puno ljudi pa nije bilo gužve za kabine. Uzela sam nekoliko šortseva, ne zna se koji je bio drečaviji, i probala sam jedan po jedan. Rozi je bio previše uzan i nisam mogla da ga zakopčam do kraja. Zeleni je bio previše kratak, kada sam izašla iz kabine mama i ja smo se samo pogledale i u isto vreme rekle „NE!“ Žuti sa narandžastim cvetićima mi jako čudno stajao. Posle barem deset šortseva, na granici da obe odustanemo, mama je došla do kabine i rekla: „’Ajde, probaj ovaj, ako ne valja idemo dalje“. Prebacila je preko vrata svetloplavi šorts sa belim radama na džepovima. Obradovala sam se kad sam videla dezen, nisam mogla brže da ga obučem. Bio mi je taman, nije me stezao oko stomaka i materijal mi nije grebao kožu. Kada sam se pogledala u ogledalo, pomislila sam: „Savršen je!“ Otvorila sam vrata kabine, izašla sam hodajući kao manekenka, s nogom ispred noge, prvi, drugi, treći korak, idem ka mami, okrenula sam se i stala. „To, bre! Odlično ti stoji! ’Ajde, uzimamo i idemo kući.“ 

Jedva sam čekala da pokažem društvu svoj novi plavi šorts. Kad smo stigle kući, bacile smo sve plave stvari na pranje i odmah ih stavile da se suše na terasi. Taj julski dan je bio među najtoplijima tog leta, barem je tako teta na dnevniku rekla, tako da su se stvari osušile za manje od dva sata. Kad je sunce počelo da zalazi, brzo sam obukla svoj novi šorts i izašla napolje. 

Svi su već bili u parkiću, sedeli su na dve klupe koje su bile jedna pored druga. Skočila sam ispred njih i rekla: „Vidite moj novi šorts! Ima i bele cvetiće pozadi“, okrenula sam se nakratko da pokažem ukrase na zadnjim džepovima. Dečaci nisu nešto previše obratili pažnju dok se nisam okrenula, ali su zato Maca i Kiki odmah skočile da bolje pogledaju. 

„Jao, kako je sladak šorts!“, rekla je piskavim glasom Maca. 

„Pa gde si ga kupila? Hoću i ja takav, ali u drugoj boji“, nastavila je Kiki. 

Ostatak večeri nas tri smo pričale o svemu, od Macinog mora pa do najnovije epizode serije, sve teme smo prošle uzduž i popreko. U jednom momentu dečacima se jeo sladoled i pitali su nas da li nama nešto treba iz prodavnice, a mi smo samo odbile ponudu i nastavile razgovor. Toliko smo se udubile da nismo primetile da dečaka nije bilo dobrih pola sata, da je mrak pao i da su se ulična svetla upalila. Usred moje rečenice čula sam Luleta kako glasno kaže: „Pazi, pčela!“ Pre nego što sam stigla da se okrenem, osetila sam tako jak ubod u zadnjicu da je istog trenutka počela koža da me peče. Sve se desilo za par sekundi, ali iz moje perspektive vreme se usporilo. Kad sam osetila ubod i čula smeh u pozadini, mrak mi pao na oči, okrenula sam se i najjače što sam mogla opalila Luletu šamar. Zastala sam, nisam mogla da verujem šta sam uradila. Svi su gledali u mene pa u Luleta koji je šokirano gledao u mene. Tišina je dugo trajala, sve dok Roki nije počeo da se smeje, a onda su i ostali počeli da se smeju. „Vidi je, udara kao brat“, rekao je Roki dok je stavljao ruku oko mog ramena. „Baš si, bre, borbena, nema s tobom zajebavanja.“ 

Veče se nastavilo standardno, ali momci su počeli ponovo sa mnom da pričaju. Pričali su sa mnom kao da sam drug a ne drugarica, što mi bilo jako čudno. „Ih, bre, Jano, sad si naš brat“, rekao mi je Miško dok mi je dodavao grisine. „Udaraš kao muškarac. Nema s tobom zezanja.“ 

Posle tog leta, moj plavi šorts sa belim radama ostao je zaboravljen u ormaru. Bilo je to prvo i poslednje veče da sam ga obukla.