Ponižavanje žena u javnom životu

Slika žena u našim medijima još uvek je diskriminatorna, dok je izveštavanje često seksističko i omalovažavajuće. Čak 70 odsto medijskih objava o nasilju prema ženama od 1. januara do 30. juna ove godine imalo je neke elemente neetičkog izveštavanja, dok je gotovo polovina sadržala senzacionalističke ili stereotipne izraze, pokazalo je istraživanje koje je sprovela grupa Novinarke protiv nasilja nad ženama.

Podsetimo se slučaja bivšeg košarkaša Milana Gurovića, sada već osuđenog nasilnika, kome su pojedini mediji dali reč što je on iskoristio da za batine indikretno okrivi žrtvu. Isto kao i kod Luke Lazukića, koji je brutalno pretukao našu pop pevačicu Natašu Bekvalac, postojao je pokušaj da se nasilje relativizuje.

Izvor: Freepik

Ono što je posebno zapanjujuće je kako mediji o tome pišu, kršeći sve etičke i profesionalne standarde. Otkriva se identitet osumljičenog, samim tim i žrtve i dece, pravda se nasilnikovo ponašanje „žutom minutom“, koriste se senzacionalistički opisi poput „porodični masakr“, „brutalni okršaj“. Neretko se govori o tome šta je žena imala na sebi od garderobe aludirajući da je ona provocirala to što joj se desilo. Želeći da samo popune svoje stranice tekstom, tabloidi dovode žrtve u opasnost pored toga što ih i ponižavaju. Jedan od primera možete videti ovde.

Smatram da je bitno da reakcija dođe sa vrha države, a ne da bude obrnuto. Pomenuću primer novoizabranog ministra za brigu o porodici i demografiji koji je napisao na društvenoj mreži Twitter: „Zbog čega među feministkinjama i „borkinjama“ za ljudska prava nema ni jedne izrazito lepe žene?“

Ova izjava je apsurdna na toliko nivoa, što dokazuju i komentari ispod samog tvita.  Dakle, umesto da javnost opominje ministre i ministarke – oni/e treba da reaguju na ono loše što se dešava u društvu.

Još jedan dobar primer ponižavanja žena je emisija Amidži šou. Emituje se već  12 godina i ima dugu istoriju objektivizacije, seksualizovanja i ponižavanja žena. Amidži šou spada u jednu od najgledanijih emisija u regionu sa čak 1,07 miliona pratilaca na društvenoj mreži „Youtube“.

Koje pitanje postaviti za tri talentovane devojke nego: „ Koja ti je najlepša? Od njih tri da sklopiš jednu ženu, šta bi uzeo od koje?“. Voditelj je krajnje ležerno izgovorio ovo pitanje, kao da je očekivano i normalno razmišljati o ovome. Slede neprijatni pogledi ali „igra“ se nastavlja. Muški gost ih posmatra i bira koja ima najlepše oči, grudi, kosu. Mučno za gledanje i slušanje. Upoređivanje devojaka kao da su igračke i okretatanje žena jedna protiv druge.  Uz to, žene se ne posmatraju kao individuaa za sebe, već kao seksualni objekat za muške oči.

Izvor: Relja sklapa idealnu devojku od članica Hurricane-a, AmiG Show

Još jedna od „igara“ ove emisije jeste i merenje obima grudi, struka, kukova i takmičenje žena u studiju koja je najpribližnija „savršenom“ 60/90/60. Ovim se ukazuje na pogrešne vrednosti, stavljajući izgled žene u prvi plan. Šalje se poruka mladim devojčicama i devojkama da je to važno i da tome treba da teže. Sve one koje to ne ispunjavaju stvoriće sebi komplekse i osećaj da nisu dovoljno dobre.

Bitno je spomenuti dobro poznati primer ponižavanja žena na nacionalnoj televiziji kada je voditelj rekao da se „mnogi pitaju“ da li je neko iz struke, ali muškog pola, mogao da ode na „liniju fronta u Nišu“. Pokušao je da se ogradi izjavom koja je skroz kontradiktorna onome što je posle nje usledilo a to je „uz svo poštovanje damama i rodnoj ravnopravnosti..“.  Svakako da je ovaj pokušaj pitanja bio srozavanje stručnosti i znanja, ali i nepoštovanje rodne ravnopravnosti. Voditelj je ocenio da je epidemija „najbliža ratnom stanju“, a i sve da je tako, žene su već vekovima sposobne za aktivno učešće i u ratnim stanjima.

Izvor: Darija Kisić Tepavčević ne razume pitanje, Dušan Stanišković

Ponižavanje žena u javnom životu je nešto o čemu se piše i govori u nedovoljnoj meri, ali ipak je zastupljeno u nekim našim medijima.  Ali šta je sa svim onim ženama koje nisu deo javnog života, čije ime nije poznato i o kojima se ne govori? Svakako da njih ima mnogo više i da svako u svom okruženju poznaje ženu koja je na neki način bila ponižena i okarakterisana na pogrešan način. Ženu koja je pretprela neku vrstu nasilja, mobinga, uvrede, podsmeha ili je smatrana manje stručnom jer je žena.

To jesu važni problemi kojih moramo biti svesni/e i na koje treba da utičemo, prepoznajemo ih i reagujemo. Ne smemo postati nemi posmatrači/ce, okretati glavu pod izgovorom „nije moja stvar“ jer je ovo svačija stvar i svi smo lančano povezani/e. Žene kao podrška ženama i muškarci kao podrška ženama. Ovo društvo treba da bude bolje, a to možemo postići samo zajedno.

Izvor: Freepic