Mamin brat, moj ujak, je tokom fakulteta imao slično iskustvo sa tadašnjom devojkom, koja ga je za sve krivila, bespotrebno kritikovala, kinjila i kako tata kaže ,,magarčila redovno i pravila ga budalom”. Na kraju je sama otišla, rekavši da je on nije vredan. Ujka je ostao da se češka po glavi i zbunjenost je ostala godinama pre nego što mu je neko rekao ,, drugar, to je bilo nasilje”. Ujka je odlučio da ode na terapiju nekoliko puta zbog toga.
Sada Sara prolazi kroz isto.
Povodom zbirke kratkih priča “I ovo je nasilje” koja izlazi uskoro i kratke priče koju je napisala u okviru projekta “I ovo je nasilje”, prenosimo vam intervju sa Lunom Đurđević.
Luna Đurđević kaže da inspiracija za njenu priču dolazi iz njenog okruženja, priča koje je slušala, ali je i spoj iskustava koje je sama pročitala i doživela. Za sebe ova mlada spisateljica kaže:
Zdravo! Ja sam Luna, četvrta sam godina srednje škole, volim plavu boju, knjiški moljac sam i u slobodno vreme pišem pesme i priče i uživam u filmovima i muzici.
Otvorenog sam duha i volim da upoznajem nove ljude i kulture, takođe sam i šaljivdžija (pored toga ne manjka ni povremene tvrdoglavosti). Drug voli da kaže da je to zato što sam strelac u horoskopu, a ja da sam samo vesela i radoznala.
Tvoja glavna junakinja je tinejdžerka, ali razmišlja kao odrasla, prepoznaje nasilje, šta bi rekla o tome?
Moja junakinja Staša je zapravo odraz mene, ali i svih mladih.
Ona vidi šta ja vidim ili šta sam videla. Uviđa šta je pogrešno i želi da to promeni. Za glavnu junakinju sam izabrala tinejdžerku upravo da bih prezentovala da su mladi itekako svesni nasilja i spremni i voljni da se bore protiv istog.
Šta bi izdvojila kao posebno interesantno kada je tvoja priča u pitanju?
Po mom mišljenju, najinteresantniji detalji moje priče su simboli – prvo sam naziv, ,,The winner takes it all”, pesma grupe ABBA koja me inspiriše da nastavim i uliva mi nadu da nijedan bol nije trajan, te da ću iz svega izaći kao pobednik. Zatim i knjiga koju Staša čita ,,Alisa u Zemlji čuda”, priča o devojčici koja pada u čudni svet i pokušava da ga dokuči dok traži izlaz i put kući.
Koji oblik nasilja si izabrala za svoju kratku priču i zašto?
Za svoju priču izabrala sam gasligthing, vrstu psihičkog nasilja kojom nasilnik koristi manipulaciju kako bi žrtvu zbunio i naterao da preispitaje stvarnost.
Izbarala sam gasligthing jer njemu često biva “gledano kroz prste” upravo zato što ga ljudi često ne prepoznaju kao oblik nasilja. Želja mi je da proširim svest o gasligthing.
Živimo u društvu u kom se o nasilju ne priča dovoljno i otvoreno, ali ti si izabrala da kroz svoju priču i svoju junakinju pričaš otvoreno o tome, zašto?
Staša je tinejdžerka koja još uvek nije upoznala svet, kao i većina njenih godina. Ali jako dobro zna šta je ispravno i šta nije. Ona veruje da se o bilo čemu zbog čega se osećamo loše, kao i o nasilju, ne treba ćutati i da treba ispraviti ono što može. Odbija da gura pod tepih ono što ne mora i što ne treba da bude ispod tepiha.
Luna šalje važnu poruku mladima
Društvo, ne dozvolite da vas iko povređuje. Nije važno ko je to. Niko nema pravo da povređuje bilo koga, ni fizički ni psihički, nikako. Verujte sebi, jer ipak vi najbolje poznajete sebe i sve svoje aspekte. Slušajte taj osećaj u stomaku.
Responses