Anja Kisić, autorka je kratke priče Neva u kojoj govori o psihološkom nasilju kao obliku nasilja, čija je glavna odlika želja za uspostavljanjem kontrole nad žrtvom. Ovaj oblik nasilja podrazumeva i različite zabrane, pretnje, vređanje, ponižavanje, ismevanje i drugo, a Anja je izabrala da piše o tome, upravo zato što ovaj oblik nasilja često može biti neprimetan.

Maja Smiljković, autorka je kratke priče Pismo upozorenja, u kojoj piše o psihičkom nasilju koje je konstantno, a nasilnik urušava žrtvi samopouzdanje, stalno je kritikuje, kontroliše ženu i urušava njeno samopouzdanje, a cilj njene priče jeste da kroz opis situacija kroz koje prolaze njene junakinje podigne svest o psihološkom nasilju koje nije toliko vidljivo na prvi pogled.

Lazar Begović, autor je kratke priče Seen u kojoj piše o proganjanju kao obliku psihološkog nasilja koje se manifestuje na različite načine kroz uznemiravanje koje je učestalo, praćenje, slanje poruka, zvanje telefonom, a iz čega može nastati i seksualno, ali i fizičko nasilje. Cilj njegove priče je da osvesti druge da postoje obrasci ponašanja koji nisu vidljivi i koji ne upućuju na nasilje, a koji zapravo jesu nasilje.

Iva Vukadinović, mlada autorka kratke priče “Prasak” piše o prinudonoj kontroli, vrsti psihološkog nasilja, koje često ne aktivira crvenu lampicu jer se često tumači kao uobičajeni izraz ljubavi, znaci kojima partner/ka pokazuje da mu je stalo, zaštitnički stav ili deo uobičajenih nesuglasica u vezama. U priči, ističe da je podrška važna, ona koju pružamo sami sebi, podrška psihoterapeuta ili bilo koje stručne osobe, kao i podrška okoline.